Gomex

AHA Mura Boban Tolić Dom kulture FK Radnički Pirot Gimnazija JP "Gradska toplana" JP "Komunalac" Karate KK Pirot KMF Pirot NALED obrazovanje OŠ "8. septembar" Politika Rodoljub Ćirić Tigar ad Uroš Mijalković Vladan Vasić vremenska prognoza zdravstvo Zoran Nikolic ŽKK Gimnazijalac ŽRK Pirot
Društvo

Objavljeno 04.11.2019. | objavio Plusonline

0

Kada vatra utihne i život nastavi, šta ćemo učiniti da planina i ljudi ne ostanu sami?!

Ruku na srce, ovih dana, izveštavajući o požaru na Staroj planini, u nekom trenutku osetio sam se nekako neprijatno, jer sam ostao “dužan”! Da li zbog toga što mi se u životu tako namestilo da za ovih nekoliko decenija ovog zanata skoro da nisam imao slobodan vikend, tek sve lepote Stare planine nisam doživeo. Nisam se peo na Tri čuke, ne znam gde su Beledje, Vurnje, Arbinje… Sve te čari ove planine znam  sa predivnih slika koje Nikola obično donosi svakog vikenda.

      Doduše, sa Babinog Zuba uživao sam gledajući suvate na Midžoru, bio sam kao mali  sa roditeljima u Širokim lukama, video sam Tupavicu, Rosomački lonac, obišao  deset sela podno planine, od Slavinje, Rosomača, Jelovice, Brloga, Dojkinaca, Rsovaca, Visočke Ržane,  Toplog Dola, Pakleštice.  E da, bio sam ispred Toplog Dola kada je  ono bila poplava. Pentrao se 2007.  sa ministrom Jočićem i novinarima iz Beograda, kada je požar zahvatio šume iznad Zavojskog jezera i one preko, prema Basarskom kamenu!

Iako sam “natrpao” godine, obećao sam sebi da ću, tamo kada grane proleće, pokušati da vratim neki od “dugova”, koliko me noge budu nosile!

      Ovo sam napisao, da bi se ispovedao, jer  sam osećao neko dodatno neraspoloženje.

    Da ne zaboravim, bio sam pomešanog raspoloženja kada sam pretprošlog leta obilazio “Sela pod okriljem Stare planine“. Ovo je pod navodnicima jer se tako zvao projekat koji sam radio i koji možete naći na našem Portalu. (Otkucajte samo ovaj naziv i Portal  Pirot Plus online).

     E sad o  temi koja mi je “došla” ovih dana dok sam jednom  predveče i drugi put po danu  bio u Dojkincima.

     Izdvojio sam dva primera koja ne dodiruju požar i “muke po Staroj planini” već pokazuju neki naš  (ovo naš potpuno relativno, bliže NJIH  u širem smislu )  odnos, našu brigu prema selima, ono malo ljudi u selima, a samim tim i prema svim dragocenostima koja Stara planina daruje.

     Da li zbog toga što ste krenuli svojoj “postojbini”, a sada živite negde bliže ili daleko…

    Da li zbog toga što su oni koji su ostali gore krenuli u grad po lekove i namirnice…

      Da li zbog toga što bi Hitna pomoć trebalo da stigne što pre…

      Da li zbog toga što je sneg zatrpao puteve, a treba se probiti…

      Da li zbog toga što su zahvatili požari, poplave…

       Da li zbog toga…

      Tek do pomenutih sela, gde  se još uvek čuje ljudski glas, lavež pasa, čuva ono malo ovaca i goveda, dogodi nešto lepo ili ono, daleko bilo loše TREBA STIĆI.

       Rekoh, poslednjih deset dana dva puta sam bio u Dojkincima. Pitao sam to, odnosno pomenuo ili poželeo Predragu Mariću, da sledeći put kada dolazi na Planinarski dom Dojkinci, dodje nekim drugim povodom ili po boljem kolovozu.

      A kako je sada, užasno, odmah ću vam reći, mada verujem da znate!

        Na putu ka  Dojkincima,  gle čuda, video sam radnike Trejsija.  Kako se to kaže “krpili su udarne rupe”! I to onako na preskok. Naši kažu “tuk – tam”! Uz to, prethodnica je skoro kilometar isekla “parčad” koja će se asfaltirati. Dubina je oko pet santimetara i ako ne zagledate, može da bude svašta.

        Niže od onog manastira, kada izadjete iz Rsovaca, neko je izgleda bio rešio da nas iznenadi  i kasnije stao. Merio sam oko dva i po minuta asfalta. Tolioko sam snimao “od – do”!

      I na kraju, nešto što mi je, ipak, dalo nadu. Grad Pirot  je u okviru Konkursa Prekogranične saradnje  dobio Projekat koji je realizovan po drugom pozivu IPA Programa prekogranične saradnje Bugarska-Srbija, a u partnerstvu sa Udruženjem „Zvono“ iz Pirota, Opštinom Vršec i Fondacijom „Montana sutra“ iz Bugarske. U ponedeljak 29. avgusta 2016. godine  otvoren je Sportsko-rekreativi centar Dojkinci. Bila je to nekada vojna karaula, koja je dugo bila zapuštena, ili povremeno korišćenja za potrebe izvidjača i planinara. Danas je to moderan objekat sa preko 500 kvadratnih metara, savremeno uradjen u skladu sa planinskom arhitekturom.  Nešto kasnije, takodje na sledećem pozivu  istog Konkursa, dobijena su sredstva za postavljanje značajnih sadržaja.

      Te večeri u Dojkincima, dok je gorelo, želeo sam da vratim optimizam, pošaljem poruku da će Stara planina prebroditi sve muke i da će  na ovakav i sličan način ljudi vratiti život  prirodi, selima koja su decenijama živela lepotu i hranila se blagodetima prirode.

       Miljan Stojanović mi je danas prepodne rekao da je danas na Staroj planini mnogo mirnije. Juče se negde sporadično  pojavljivao dim, ali bi se sve kasnije smirilo. Meštani su čuli “Rusa” ali ne znaju gde je gasio.

   Život se polako vraća. Vraća se tišina u sela, medju ljude, na Tri čuke, Beledje…

  Sve što se dogodilo biće, naravno, razlog da stručni ljudi o tome razgovaraju, nadju, možda, neka nova rešenja!

        U želji da se vratimo spokoju, pokušao sam da vam na ovakav način pokažem neke detalje koje sam snimao baš tada kada je gorelo, želeći da, ne dao Bog da se stihija ponovi,  okrenemo svemu što je svakodnevno, što može  doprineti  da se na planini i u selima bolje živi i lakše dolazi.

Tagovi: ,



Komentari su zatvoreni.

Back to Top ↑

  • Prijatelji Plus radija i portala Plusonline