Plus Online Android

AHA Mura Branislav Kostić Direkcija za izgradnju Dom kulture FK Radnički Pirot Gimnazija JP "Gradska toplana" JP "Komunalac" JP Vodovod i kanalizacija KK Pirot KMF Pirot NALED obrazovanje ORK Pirot Politika Rodoljub Ćirić Tigar ad Uroš Mijalković Vladan Vasić vremenska prognoza zdravstvo ŽKK Gimnazijalac ŽRK Pirot
Društvo

Objavljeno 11.10.2018. | objavio Plusonline

0

Ivan Karić: Dogovara se zabrana gradnje mini hidro-elektrana.Veliki problem otpad i otpadne vode!

Srbija je na dobrom putu da Poglavlje 27, okarakterisano kao  jedno od najzahtevnijih i najskupljih  u pregovorima sa EU, uskoro bude na agendi evropskih zvaničnika budući da je nacrt pregovaračke pozicije, poslat na neformalne konsultacije, dobio visoke ocene Evropske komisije, zaključak je Ivana Karića, šefa pregovaračke grupe za Poglavlje 27, koji je na konferenciji za medije u Botaničkoj bašti predstavio napredak Srbije u  pogledu ekoloških EU regulativa.

  Ipak, postizanje potpunog usaglašavanja sa pravnim tekovinama u oblasti životne sredine jedan je od glavnih izazova za pristupanje, a neki uslovi  su  i vremenski vrlo zahtevni, zbog čega će Ministarstvo zaštite  životne sredine tražiti odloženu implementaciju, rekao je Karić.

    Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Ivan Karić  govorio se o tome šta nas sve čeka na putu ka otvaranju Poglavlja 27 u pregovorima sa Evropskom unijom, i kazao da su naše reke opevane u mnogim pesmama, ali da smo skloni tome da bunare sa vodom pretvaramo u septičke jame.

  Upravo tako nešto jeste i gradnja mini hidro-elektrana u zaštićenim sredinama, koje su preskupe a nisu adekvatno korisne, a pritom uništavaju prirodni svet.

   Ministarstvo za zaštitu životne sredine dogovara izmene Zakona prema kojima će trajno biti zabranjena gradnja mini hidro-elektrana pre svega u zaštićenim područjima.

   Ministarstvo je podvuklo stav da se protivi gradnji mini hidro-elektrana (MHE) po Srbiji, a pogotovo u zonama zaštićenih sredina, da su pojedine već izgrađene u zaštićenim područjima, kakva je recimo Stara planina.

Na pitanje šta će Ministarstvo konkretno preduzeti po ovom pitanju i da li će tražiti krivičnu odgovornost za one koji su gradnju tih mini hidro-elektrana odobrili i omogućili (dali dozvole mimo svojih nadležnosti), Karić je odgovorio:

Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije izdalo nijednu dozvolu za gradnju MHE u zaštićenim prirodnim dobrima. Imamo takvo zakonodavstvo koje sada to omogućava, ali idemo ka tome i razgovaramo sa drugim ministarstvima da se zabrani gradnja MHE u zaštićenim sredinama, ali i u sredinama takozvanog 2. i 3. stepena oko njih.

On je istakao i da je važeći stav u EU da mini hidro-elektrane donose više štete nego koristi i izrazio je nadu da će ovaj problem, u dogovoru sa Ministarstvom energetike i još nekih, biti prevaziđen.

  Ivan Karić je govorio i o drugim detaljima koji su znalčajni za Poglavlje 27 i zaštitu životne sredine !

   Trenutna procena je da će više od 8 milijardi evra biti potrebno samo za ulaganja u sektor otpada i vode, a većina zahteva mora biti sprovedena pre pristupanja što podrazumeva značajne finansijske i ljudske resurse. Rad na unapređenjima je započeo, ali postoji potreba da se ubrza. Ministarstvo je stvorilo administrativne okvire za zaštitu životne sredine, ali zaštita mora počivati na društveno usvojenom sistemu vrednosti i nije moguća bez promene svesti o značaju ekologije“, istakao je Karić.

Srbija mora da prenese 200 propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine (kvaliteta vazduha i vode, zaštite prirode, industrijskog zagađenja i upravljanja rizicima, upravljanja hemikalijama i borbe protiv klimatskih promena).

U Srbiji je samo 7, 3 odsto otpadnih voda biološki tretirano, a neophodno je izgraditi 359 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Procenat recikliranja komunalnog otpada u Srbiji je prema podacima za 2016. iznosio svega 3 odsto. Zahtevi EU su dostizanje 50 odsto recikliranja do 2020, a prema revidiranoj direktivi 65 odsto do 2035. godine. U vezi sa industrijskim zagađenjem neophodno je da više od 230 kompanija dobiju dozvole i sprovedu Direktive o industrijskim emisijama. Usaglašavanja sa ekološkim standardima EU podrazumevaju velike inicijalne troškove, ali na duži rok štede novac i omogućavaju dodatnu zaposlenost, kao i značajnu podršku EU i drugih fondova.

Tekst preuzet sa sajta Ministarstva za zaštitu životne sredine

 

Tagovi: ,



Komentari su zatvoreni.

Back to Top ↑


  • Prijatelji Plus radija i portala Plusonline