Tokom minule zime često smo se sretali na Keju. Šetao je sa suprugom Kikom. Vidjali smo se i prvih dana proleća i više ne. Nedavno sam od sina Bratislava saznao da je Pravda u Bolnici. Igrao je svoju poslednju životnu utakmicu. Borio se, onako kako se borio u životu, na poslu, u fudbalu. Životna sudbina bila je jača. Pravda, simbol karaktera, čvrstine, snage, izdržljivosti, nije više mogao. Izgubio je tragično, svoju poslednju životnu borbu.

Još jedan legendarni fudbaler iz one generacije koja je 1968.godine uvela Radnički u Drugu ligu pridružio se Duklji, Stoletu... Ostaće za sva vremena upamćena najbolja half linija u istoriji Radničkog Pravda, Stole, Ćoska.

Pravda je rodjen u fudbalskom selu. U Napretku iz Izvora bio je najpre golman. Došao je šezdesetih godina u Radnički, bio je jedan od stubova tima za koji je odigrao preko 300 utakmica.

Pravdoljub Ćirić je do penzije radio u Industriji odeće Prvi maj. I tamo je čika Dragan napravio tim od sposobnih ljudi. Pokojni Toma Kostadinović, cenjeni rukovodilac u bivšem fudbaleru video je sposobnog rukovodioca Sektora za plan i analizu. I u tom vremenu u Prvom maju, kao u onom u Radničkom, Pravda je radio na isti način. Kako je igrao fudbal, uspešno, uporno, vredno. Bilo je to nezaboravno vreme za Prvi maj, za Radnički, za Pirot, za Pravdoljuba Ćirića ...

Odan suprug, plemenit otac dva sina i brižni deka četiri unučadi, ugledni privrednik, legendarni fudbaler ostaće upamćen svima koji su ga sledili !

Sahranjen je na Tijabarskom groblju.