Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Preobraženje Gospodnje. Za ovaj veliki praznik vezuju se mnogobrojna narodna verovanja i običaji.

Ovaj praznik posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada je on najavio svoje kasnije stradanje i slavu. Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se Hristos pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.

“Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu”, piše u verskim knjigama.

U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.

Na Preobraženje se preobražava i list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda postaje hladnija, pa postoji verovanje da se od toga dana ne kupa u rekama.

U narodu se obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.

Takođe, veruje se da se i kod ljudi dešavaju promene, ko je preko leta pocrneo, počinje da beli. Na Preobraženje se i nebo u gluvo doba noći tri puta preobražava. Ko to vidi i drugom obelodani, verovalo se da će izgubiti razum. Zbog nekih sličnosti sa Bogojovljenjem, Preobraženje se naziva i letnja Bogojavljenska noć.

Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv. U nekim krajevima u Srbiji na Preobraženje se beru lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.

Bio je običaj i da devojke i žene tog dana odrade od svakog ženskog posla po malo, kako bi cele naredne godine bile vredne.