Nema dana da se nešto lepo ne dogodi u ovom gradu. Radi se na sve strane, djaci osvajaju medalje, sportisti pobedjuju... Da ne nabrajam! Sve to doprinosi da ljudima, kao prošlog vikenda, Pirot ostane u srcu.

Nažalost, sve to lepo prodje, nekako se brzo zaboravi, ostaju tragovi, dogadjaji koji nas uznemire i onda s pravom postavljamo pitanje, da li smo za sve to MI "zaslužni".

Pre neki dan, radnici Tigar tajersa, ponos Pirota naravno, bili su uznemireni. Taj izraz - evakuacija nam je do sada bio stran, ta navodno podmetnuta bomba sve to, izazvalo je reakcije medju ljudima. Zahvaljujući efikasnom reagovanju pripadnika Policije i Tajersovih radnika obezbedjenja, potvrdjeno je ono, što su mnogi mislili. Lažna objava.

Vest se širila kao kuga i dopisnici kojima je pala prilika za senzaciju poslali su užasnu, uznemirujuću informaciju zbog koje bi neko morao da odgovara. Evo pogledajte. Čija je to ruka mogla da napiše, iz kog li je to izvora mogao taj nazovi dopisnik da ovo čuje i pošalje. Odgovorni u Tigru, ako takve informacije nije bilo, trebalo bi da autora pozovu na odgovornost. Šta je sve ljudima palo napamet. Da li je ta "vest" posejala dodatni strah! Znam takve ljude, njima je najvažnije "da se pleše"! Živo me interesuje ko je autor. Srbija danas, jedan sajt koji takodje ume da boji vesti je isto ovo objavio. Tekstove jednog od dopisnika nalazio sam na izuzetnom sajtu Naslovi net. Nešto mi je poznato.

..............................................................................

Republika / "Alah je veliki": Jezivim pozivom najavio eksploziju dve ...

Пре 2 дана - NN lice pozvalo je jutros telefonom šefa obezbeđenja u pirotskom preduzeću "Tigar Tyres" i u tom razgovoru najpre rekao da su u firmi ...

Juče najavio dve bombe u Pirotu pokličom "Alah je veliki",.

Пре 1 дан - Republika | pre 24 minuta ... PIROT - Zbog sumnje da je šefu obezbeđenja kompanije Tigar tajers u ... nakon anonimne dojave da je bomba postavljena u krugu fabrike, za koju se ... Povodom anonimne dojave o navodno podmetnutoj bombi, policija je ... Dojava o bombi u "Tigar tajersu", radnici evakuisani.

...................................................................................

Sve se završilo kako se i očekivalo. Lažna dojava, radnici su se iste večeri vratili na posao i život je nastavio dalje. Dok smo dobijali informacije iz izvora, jer drugo nikada ne bismo objavili, uočili smo razliku. Jedan izvor je pomenuo da je lice NN, zvalo u 7 h telefonom, a drugi izvor da se radi o sms poruci.

Bilo kako bilo, zahvaljujući izvanrednoj akciji naše Policije, koja zaista uvek efikasno reaguje, lice je pronadjeno.

Kako to obično biva, valjaju se čaršijom i dalje različite informacije o tome ko je taj čovek, pominju različita imena i neki ljudi okrivljuju bez razloga. Smatram, kako to rade na Zapadu, ukoliko se utvrdi ko je podmetnuo bombu, ako svi dokazi postoje, trebalo bi postaviti sliku s punim imenom i prezimenom, da se, rekla kazala ne bi širilo i pominjali nedužni ljudi.

Šta me u svemu posebno iritiralo. Niko od naših dopisnika nije se pitao kakve su posledice po naš Tajers zbog ovakve sulude ideje.

Na osnovu nekih podataka, da pokušam! U Tajersu je proizvodnja "podignuta" na 40.000 guma. Prosečna cena 5.000 dinara. Dakle 20 miliona dinara ili skoro 2 miliona evra. A gde su dnevnice za 3.000 radnika koji nisu radili, a gde su sirovine koje su propale, novo paljenje mašina ...

Dakle, ova muka koja se dogodila pre neki dan, nažalost, imala je različite dimenzije. Jeste skupo plaćena, ali je pokazala još neke karaktere, koji u ovakvim situacijama pokazuju pravo lice i traže odgovor na naslovno pitanje, DA LI SMO SVE TO MI !?

.......................................................................................

Kada je pre neki dan polomljeno ono mlado drvo ispred Stadiona omladine, a kasnije i izvadjen saobraćajni znak na tijabarskom keju kod Golemog mosta, pitali smo se šta je sledeće?

Nenad Djordjević, direktor Sportskog centra jutros nam je poslao fotografiju još jednog užasnog postupka, nove vandalije u našem lepom gradu. Ponovo slede ista pitanje - Čija to ruka radi, kada ćemo to zaustaviti, da li ćemo i dalje recitovati poruke, i govoriti deci da budu dobra, ili ćemo, konačno presaviti tabak i primeniti sve ono što zvanični organi imaju pravo?

Da svemu ovome dodamo još jednu dimenziju, nismo bili lenji, bili smo na mestu dogadjaja. Da li je to neko menjao motorno ulje i tablu video kao "žrtvu"? Šta je u svemu tome vandalu bio cilj, pomućena svest, naravno, ne razmišlja o tome.

Složili smo se danas sa Nešom Djordjevićem. Kamere, patrole na dobro znanim mestima i javno objaviti vandale. Jednom, drugi put, valjda će im se konačno razjasniti u glavi !

Ne reagujte drugačije! DA LI SMO SVE TO MI? Da, jesmo!

............................................................................................

I na kraju, to moram da objavim, jer smo i to MI! Nije prvi put da novinar koji je na poslu, na radnom zadatku, (od ljudi koji na svoj način pokazuju "silu" ili svoju mržnju, jer im je konačno došlo da navodno odlučuju), bude uznemiravan. Konkretnije, svako od novinara koji se bavi ovim poslom mora da ima uslove neophodne za rad. Svuda, na ulici, na pozorišnoj predstavi, u galeriji, dok prati radove u gradu, na utakmici, po Zakonu o javnom informisanju, mora da bude poštovan, da bude omogućen nesmetan rad. U protivnom, postoje mere koje se mogu preduzeti. Konkretno, kazna za ometanje u radu.

U nedelju na utakmici izvesni Desko navodni komesar za bezbednosti, naredio je radnicima obezbedjenja da novinare jednog portala puste u službeni deo prostora, a da to zabrane novinaru koji se pojavio minut pre kraja utakmice. Navodno nema markera. Markera nisu imale ni kolege. A marker koji je navodno trebalo da donesu, nikada nije donet.

Ova slika sama za sebe govori mnogo. Nepoštovanje, bezobrazluk, zloupotreba, drskost, godine rada, napadnutu ljubav prema Radničkom i Pirotu.

A kako je meni, kao žrtvi ovog "terora" bilo, to je osetio samo moj unuk koji je sakriven gledao sve to i plakao!

Daj ljudima vlast da ih proveriš! Novinar iza rešetaka.

Ne želim, da se sve ovo napisano na ovom postu više ne dogodi. Previše je, zaista!

Često se u takvim i sličnim situacijama obično pitamo, DA LI SMO SVE TO – MI ?!