Boldirani kurziv

… Za sve je u životu potrebno vreme. Potrebne su godine da utisci sazru, da iskustvo i razum, poznavanje materije, nadvladaju improvizaciju i usputne ocene nekih koji su juče “pali s duda” i počeli da “izmišljaju toplu vodu”…

.......................................................................................

Nikada u ovom poslu ne radim, ne pišem, ništa slučajno, neistinito, neprovereno, a da nisam bio svedok. Velika je odgovornost, (upravo to što sam napisao u uvodu, koji ne ponavljam slučajno) biti u poziciji da ovom narodu budete čovek kome će verovati. To je najveća vrednost, ne samo našeg zanata, već i života uopšte. Radeći više od 41. godinu ovaj nezahvalan posao NIKADA NISAM PISAO, GOVORIO – NEISTINU. Ko zna, možda zbog toga i toliko traje ovaj moj radni vek i ko zna, još koliko će trajati. E , tu se već počinjem da plašim.

Često sam u (ne) prilici da se sukobljavam sa ljudima! Ma ne, njih se ne plašim, razočaran sam sobom, kako sam sebi dozvolio da su tu blizu dok ulažem trud, znanje, ljubav da istoriji ostavljam priče o Radničkom. I ne samo o Radničkom. Ponekada mi dodje da im kažem, šta ćete bre vi ovde! Kao što bi ponekada nekima poručio da mnogo informacija stiže do nas i da o mnogim detaljima ljudi zovu, žale se, prijavljuju!! Čak su i oni postavljaji isto pitanje, šta ćete bre, vi ovde !!

Jedan iz vrha vlasti mi je rekao onomad, da me mnogi ljudi ne vole! Baš dirljivo! Nisam ga pitao o ljubavi drugih prema njemu! I ko to koga danas, voli ili ne voli! Totalno nebitno! Nisam tada odgovorio, sada to činim, da ljubavi ima samo u porodici, a da baš ti koji navodno ne vole, moraju pred ogledalom da pogledaju istini u oči.

Ono što sam, siguran! Radim da bi narod znao šta se dogadja u ovom našem gradu i ako smatraju da zaslužujem, neka poštuju. Za ljubav imaju i imamo svoje u kući.

Sa druge strane, osim porodice, moja osećanja snažna su prema gradu, ljudima, prema Radničkom u ovom slučaju i sve što sam radio, sva ta putovanja, muke i radosti, bile su proizvod ljubavi prema vrednostima, ali i prema poslu kojim se još uvek pun radosti bavim.

...........................................................................................

Ono od juče nisam slučajno napisao. Nije i ovo. Da bi se neko ohrabrio da o nečijoj istoriji, radu, rezultatima, govori, piše, mora da ima detaljna saznanja da je video, bio tamo, da zna, čoveče, da zna o čemu se radi! Da ne prepisuje, da ne krade !.

U pravu se to zove – da ima AKTIVNU LEGITIMACIJU!

E, ja sam se juče legitimisao! Juče sam "stavio glavu na panj" ili "gurnuo prst u oko" onima koji su zalutali, čudnim čudom našli se u blizini ili u samom Radničkom, nesvesni gde su to došli i koji je to velikan u čijoj se blizini ni krivi ni dužni nalaze.

Poslednjih godina, ponekada, ponešto napišem o tome. Važno je, ponovo ne zbog mene, važno je zbog nastojanja, o čemu ću tek pisati, DA RADNIČKI PONOVO BUDE KAO NEKADA ! Ovi ljudi niti su bili, niti su sada, niti će ikada biti deo Radničkog ! Ma i gore od toga. Zalutali !!

Njih nekoliko, iskompleksirani, vode pravi "rat" sa mnom, našim Radijom, Portalom. Ispilio se "mali perica" napravio neku igračku, zna da rukuje fotoaparatom, ima želju, samo to, tim nekim portalom, da nadskoči , nazovi "konkurenciju"!

Beži bre, od kada se to tako zove.

Kum, da bi pokazao da nije više dugme, napravio "vojsku" naoružao sekretarčića, ekonoma, gospodju knjigovodjicu, fejsbučarku, "malog miša"u kratkim pantalonama i aparatom u ruci i krenuli... Nisu svesni da im se smeju oni koji znaju šta je pravi izveštaj, komentar sa utakmica, kako se rade intervjui...

Ne, ne zaslužuje ova "zavera" da se pominje. Ali smeta! Daleko je to njihovo neznanje od svega što objavi naš Portal. Ovde rade novinari od iskustva, ozbiljni profesionalci koji ne dežuraju u hodnicima suda i policije, ne broje čaure, ne vuku za rukav carinike. Ovde se teme biraju po značaju za grad . Ovde ljudi ne snimaju sagovornike, već razgovaraju sa njima...

Ma, kome ja to !

Nešto drugo je podiglo problem do incidenta. Sekretarčić s mašnom i sada već bivši ekonom, izabran za "čoveka s motkom", zovu ga "bezbednost" (koji mi je kada su ga oterali, ispričao sve brljotine "zaveraša") primenili su silu , da ne bi bilo ekskluzivnih snimaka iz svlačionice, pred utakmicu, ekskluzivne izjave posle utakmice.

Hoće ljudi "da se ... a ne znaju da lete"!

.........................................................................................

Zašto ovo pišem!?

Smatram da na takav način činim dobro Radničkom, onog Radničkog koji znam decenijama i kojem se i danas divim! Mislim da dobro činim i ljudima koji će dolaziti na utakmice, da je dobro organizovan Radnički, važan za Marka i njegove fudbalere .

Za izlazak u svet, u Beograd, Čačak... Radničkom su potrebni ljudi od znanja i autoriteta, s fudbalskim imenom i pedigreom. Ljudi koji neće gurati ruku u samousluge, koverte, žiro račune, nositi kući trenerke, šepureći se u njima.

Ako Radnički ne bude počupao ovaj korov, ako ne bude napravio profesionalni odnos prema novinarima, napravio pored terena miks zonu, ako novinari ne nauče zašto je lopta okrugla, zašto su mreže na golovima i sudija nosi pištaljku, onda neka sede kući, snimaju dronom pirotsku kotlinu, prave android aplikacije kako bi pronašli neki put kojim će opravdati one narodne pare koje im sipaju početkom godine.

Radnički mora da bude veliki kada gubi, kao što mora da bude veliki i kada pobedjuje, kada osvaja prvo mesto i zove na slavlje. Radnički i tada, kao nedavno u Hotelu Ana luks, treba da pozove zaslužne, a ne malog pericu, fejsbučarku, čoveka s motkom i njima slične. Srećom, nisam bio medju pozvanima!!

Radnički mora da nauči da poštuje sve one koji su sebe ostavili u Senjaku i skončali svoje živote. Da se ne desi da sekretarčić s kravatom, koji ima samo jednu želju da stisne glavnom sudiju ruku na kraju utakmice, zaboravi za cveće i minut ćutanja preminulima!

Pravda, Žile, Simke, Trakan, mnogi koji ostaju u dubokom sećanju i poštovanju.

U onom Radničkom, ljudima zalutalim u veliki Klub, ljudima koji smatraju da je sve počelo sa njima, zaista nema mesta !

................................

U ponedeljak: Draganov Radnički – za Marka i njegove fudbalere !