Misija medija, pored blagovremenog i istinitog informisanja, u zavisnosti ko kako shvata postojanje, pored ostalog, da skreće pažnju na ljudske sudbine, da podstiče sve one kojima je dužnost da se uključe u rešavanje odredjenih problema, ali i sve humane da shvate nevolje ljudi, uslove u kojima žive.

Mi smo ponosni na sve ono što smo učinili da pomognemo maloj Mili Panić, ali i brojnim drugim ljudima koji su imali odredjene životne tegobe. Različite po težini i sadržaju.

Već mesec, dva, pokušavamo da podstaknemo Crveni krst, Centar za socijalni rad, sve naše humane sugradjane, da pomognu porodici koja živi u trošnoj kućici, u jednoj sobi, bez struje, vode. Bez elementarnih uslova za život. Sedam romčića, majka i otac koji je srčani bolesnik, bore se sa svakodnevnom mukom, da opstanu, da i u ovakvim vremenskim uslovima, pronadju snagu da sačuvaju svoje živote.

Sanja Stanković, sekretar Crvenog krsta reagovala je i volonteri su krajem prošle godine doneli paket hrane i higijene. Najavili su da će ponovo doći. Pomogla je i vlasnica Frizerskog salona "Čupkica" koji se nalazi u blizini. Marija Vasić iz Centra za socijalni rad, nastojaće, kako je obećala, da nadje načine da pomogne porodici Bakić.

Bili smo u nekoliko navrata u trošnoj kući. U dva kreveta i staru fotelju na rasklapanje spavaju šestoro dece, otac, majka i bebica. Krov prokišnjava, druga sobica u kojoj je sto gde se da bi se hranili smenjuju deca, u toj sobici u kojoj se devojčice, šesti i osmi razred, kupaju u malom plastičnom koritu. Pod je od betona, zidovi ispucali, uhvatila budj.

Posle objavljivanja naše prve reportaže, razgovarali smo sa gradonačelnikom, Vladanom Vasićem, koji je dao zadatak Bojanu Pešiću, koji je inače jedan od retkih koji je ranije obilazio ovu porodicu, da razmotri sve detalje kako bi se pronašlo rešenje. Problem je, da je pola kuće vlasništvo Gradske uprave, a druga polovina privatnog vlasnika.

Sa Bojanom Pešićem smo u nekoliko navrata razgovarali, obećao je da će razmotriti sve detalje i da ćemo se čuti.

Danas mo se čuli sa Bojanom Pešićem, koji je imao sve potrebne informacije.

Hladno je vreme. Obilazimo često porodicu, pokušavamo da pomognemo u hrani, ćebadima, odeći. Deca za vodu odlaze na obližnju česmu u nekoliko flaša, sede uveče kraj prozora, čekajući da prodju automobili, kako bi im osvetlili sobicu.

Sva deca koja su "stigla za školu" pohadjaju, OŠ Dušan Radović i za sada uspevaju da budu dobri djaci.

Vreme je, svesni smo toga, postalo teško! Ima još mnogo porodica koje žive u teskobnim uslovima. Muke nećemo uporedjivati, svaka je teška za sebe. Što se nas i humanih ljudi koji nas podržavaju tiče, uz razumevanje Gradske uprave , nastavićemo da budemo uz "romčiće" iz Ulice 22. divizije.

Pokušajte i vi!