Sve je ovo postalo tako čudno, neočekivano. Zateklo nas je i evo još malo godinu dana promenilo nam živote, ali je promenilo i nas.

Prve vesti pretvorene su u cifre, uznemireni slušamo nekako verujući da se to i dalje događa nekome tamo.

 A ti, tamo, izgubili su najbliže, najrođenije, najdraže…

 I tako juče,  tako će biti i danas, sutra, dokle…?

……………………………………………………………………… 

Dejan Živić, ne bih da pomislite da ću to napisati zbog toga što su se dva antipoda, život i smrt  poigrala sa njim, tek zaista je divan čovek. Plemenit, dobrodušan, glas odaje tu neku patnju koju ima u duši.

I taj Dejan Živić je nekome blizak, nekome rod, prijatelj,  dobričina … I taj Dejan Živić, tog utorka, prvog decembra …

A počelo je skoro sasvim obično…

Potom, neki nestvarni, neočekivani svet, Grudno odeljenje, krevet bez jastuka i posteljine …

I onda, ono najsurovije, neželjeno, a zvuči svakodnevno, borba, sukob života i smrti. I dr Millan Živić!

……………………………………………………………………

     Nemojte se ljutiti. Morao sam. Bila je ovo moje unutra, neumoljiva obaveza da vam istinu o sebi ispriča čovek, koji je u utorak, 1. decembra pre podne dobio na poklon drugi život.

     Istina koja  treba, mora, da nas trgne, da u nekima pomeri misli na neku drugu stranu, podseti ih da su ljudi i da je ljudski život  prva, najplemenitija i jedina borba.

     ……………………………………………………………………

  Sutra nastavljamo, drugi deo Dejanove priče o drugom životu!