Gomex

AHA Mura Boban Tolić Dom kulture FK Radnički Pirot Gimnazija JP "Gradska toplana" JP "Komunalac" Karate KK Pirot KMF Pirot NALED obrazovanje OŠ "8. septembar" Politika Rodoljub Ćirić Tigar ad Uroš Mijalković Vladan Vasić vremenska prognoza zdravstvo Zoran Nikolic ŽKK Gimnazijalac ŽRK Pirot
Pod okriljem Stare planine

Objavljeno 03.07.2017. | objavio PlusonlineAdmin

0

3. R S O V C I

Projekat “Pod okriljem Stare planine”

Grad Pirot

Konkurs za projektno finansiranje medija

Ani press doo Pirot – Portal Plus online

“Pod okriljem Stare planine”

RSOVCI

Kada sam mojim prijateljima rekao da ćemo u subotu u Rsovce, a potom dalje, neki od njih, koji su slučajno iz ovog kraja , hvalili su selo, govoreći da su tamo rodjeni mnogi poznati ljudi, da selo ima mnoge znamenitosti, da je prvo počelo i seoski turizam, da leti ima mnogo ljudi itd.itd. O Rsovcima sam takodje znao po nešto, jer sam često prolazio ovim selom, nekada čak i dolazio u nekadašnju Industriju vune i kože, tadašnji Dragoš,  da radim emisije, radio reportažu o Ćelavom Isusu, razgovarao sa mnogim ljudima koji tamo žive i sa kojima se dobro znam.  No na početku evo nekoliko podataka i informacija koje obično koristimo o selima .

График промене броја становника током 20. века

Демографија

Година

Становника

1948.

1519

 

1953.

1406

1961.

1221

1971.

823

1981.

479

1991.

347

337

2002.

183

183

Zbijeno potplaninsko selo na levoj obali Visočice u pirotskom Visoku. Najstariji do sada poznati pomen Rsovaca, upisan kao Hrsovjani, imamo u spisku zeameta i timara Visoka  iz 1447-1489 godine, gde se pominje. Pripada zeametu Ali Šarbdara u nahiji Visoka. Selo je pod nazivom  hrskovča, pomenuto  i u dželepkeškom defteru 15761577 godine. Iako se čini da je naziv od latinskog Ursus (medved), sasvim je sigurno da se radi o ličnom imenu Hrsa, Hrsoje, Hrso tim što je zabeleženo i u izvorima 16 veka. Dakle naselje je zasnovao ili zaselio Hrso odnosno njegov rod. 

Selo Rsovci je još jedno od gornjevisočkih sela u podnožju Stare planine, na levoj obali reke Visočice. Nalazi se na 23 km istočno od Pirota. U okolini sela postoje nekoliko interesantnih mesta od kojih izdvajamo: mesto zvano Bele vode, gde izvire voda i sa pedesetak metara pada u reku Visočicu, zatim mesto Visoka stena, najvišlja stena na Vidliču, gde se gnezde orlovi, koju sunce prvu obasja pri izlasku i na koju padne prvi sneg. U selu postoji crkva Svetog Petra i Pavla ili Pecinska crkva iz 13. veka. Crkva je smeštena u pećini i u njoj se nalazi jedinstvena ikona Hrista Mladenca ili Ćelavog Isusa kako je u narodu zovu. –

Opkoljeno je s jedne strane golim brdom Jovankov Vrh u čijoj se stenovitoj padini nazvanoj Kamik još sa puta jasno vidi nekoliko velikih pećinskih otvora, s druge strane šumovitim Kaminskim bregom i sa treće obroncima Vidliča, straroplaninskog venca koji odvaja Visok od Pirotske kotline. Pre probijanja puta, selo je bilo raskrsnica preko koje su prelazili natovareni konji koji su iz Dojkinaca, Brloga, Ržane, Pakleštice, sada već uraslim i pomalo zaboravljenim stazama odlazili u grad, uglavnom radi trgovine. Samo selo je, mada živopisno, i lepo i nije, zavisi ko šta pod time smatra. Ima puno oronulih kuća, ali i onih koji vlasnici, tačnije njihovi potomci polako dovode u red i daju im prijatan izgled. Važno je i to da je još uvek koliko-toliko živo, što se ne bi moglo reći za mnoga druga visočka sela. U centru se nalazi odavno napušten pogon za krojenje i šivenje kožnih predmeta u kome nekada behu našle zaposlenje žene iz celog kraja, ispred njega spomenik i preko puta prodavnica (jedna od dve u selu). Idući odatle naniže, selo se spušta na reku koja se može i pregaziti, mada postoji i široki most sa betonskim nosačima. U reci ima krkuški i pastrmki, a par stotina metara nizvodno od mosta, s druge strane reke, nalazi se seoska crkva posvećena sv. Petru i Pavlu (inače, svaka kuća u selu slavi ovu slavu, 12. jula) koja se smestila u kamenu okapinu koja je s prednje strane malo dozidana, tek toliko da se može zatvoriti velikim vratima. U njoj se nalazi jedinstvenafreska ćelavog Isusa koju možete i vi da vidite i procenite ako se lik koji drži ključ od crkve smiluje da vam ga da. Ono najlepše ovde je priroda: između stenovitih obronaka ukazuju se neočekivano široke zelene doline sa bujnom travom i brojnim izvorima, a na stenama koje su mestimično pune fosila iz pradavnih vremena raste najaromatičnije čajno bilje poput vranilove trave, konjskog bosiljka, planinskog čubra (rtanjskog čaja), ive, žute hajdučice, petrovca, izopa… Sa mesta zvanog Vladikina ploča vidi se odozgo ceo kanjon Visočice koji meandrira kroz stene poput kanjona Uvca, a sa vidikovca poviše Kaminskog brega vidi se celo Zavojsko jezero. Uspinjanjem na Jovankov vrh otvara se vidik na Gornji Visok, planinske pašnjake i moćne vrhove, a sa Vidliča vidi se celo pirotsko polje…

         Sve što smo znali i dodatno saznali  činilo nas je nestrpljivim . Kako je plan bio  bogat, nekoliko sela u seriji, to smo poranili. O putu do Rsovaca neću mnogo da pišem, jer se malo može da učini. To je regionalni putni pravac i Opština tu može samo da ,,zakrpi,, ponekada dobrom voljom. Put održava Država. Prilaz selu, čak i ona ,,glavna ulica,,  – ,,rupa do rupe,,!


   U centar sela se stiže veoma lako i brzo. Pošto se preskoči, pokuša da izbegne više rupa na kolovozu,,stiže se ,,na širintu,, što kažu meštani. To je smešteno sve . Tu je nakada bila škola, tu je nekada čuveni IVK imao Dragoševu vunaru, tu je spomenik, prpodavnia, streha ispod koje sede starine. Tu uvek ima i onih koji malo rade, ali su uvek spremni fa kritikuju vlast, kmeta, sve one koji nešto rade za selo ili su krenuli u biznis. To , naravno, nisu bili naši sagovorornici. ,,Galamdžije,, kako ih obično zovu. Rsovci, centar sela, tu smo parkirali.

        U centru, rekosmo prodavnica i gde bi najpre tamo. Kako su se rasporedili. Napred za stolom sedeli su stariji i naravno tražili neke nove teme.


        Ušli smo u prodavnici. Nekoliko mladića, od kojih su neki hteli da kažu po koju, uz pivo, čekalo je da vreme prodje. Od prodavca, kao i svakog koji sve zna o selu i ljudima, o problemima i dobrim stvarima, čuli smo dosta toga. Šta nam je palo posebno i zaparalo uho! Zamislite u stočarskom kraju, meštani u prodavnici kupuju mleko u tetrapaku. ,,Kravica,, u Rsovcima.


       Kada smo krenuli da izadjemo, prijatno smo bili iznenadjeni, sreli smo, konačno dete. Devojčica je došla u kupovinu.Eto priče. Nemamo često priliku.


       Izašli smo iz piljare i , kakva kontrast, posle razgovora sa devojčicom ,,nagazili,, na deda Boška, jednog od starijih Rsovčana. Ne, nije bilo teško započeti priču. Deda Boško se sećao svega.


        Sa nama je sve vreme dok smo šetali Rsovcima i razgovarali sa ljudima bio i naš domaćin, Todor Živković, predsednik Mesne zajednice. Tu u centru sela, započeli smo priču  koja je zaista bila puna različitih informacija. Zabrinjavajućih sigurno, ali i nekih dobrih primerra. Najpre smo se ispričali, a potom sa njim krenuli u obilazak.


    ,,Kmet,, Todor najpre nas je poveo da vidimo zgradu nekadašnje mesne kancelarije. I ne samo to, tamo su bile brojne kancelarije koje je tadašnja zadruga koristila. Priča je uzbudljiva, evo pogledajte kako sada izgleda .


   Nastavaili smo dalje. U centru Rsovaca tamo iza spomenika nekada je najpre bila škola. Potom je krenula politika otvaranja radnih jedinica većih pirotskih fabrika po selima. Oživljavanje. Tadašnji IVK otvorio je radionicu Dragoša. Todor nas je poveo tamo.


  Nastavili smo obilazak. Todor nam je pokazao još neke prpoastorije i ambulantu gde doktor Aca radi


  Rekosmo da je u toj velikoj zgradi bila i škola. Evo tragova , evo učionica . Todor je pričao sa ukusom gorčine i ljutnje.   

  Zgradu smo napustili zaista uznemireni svim onim što smo videli. I zaista sela u podno Stare planine imaju izuzetne mogučćnosti. Imaju predivnu prirodu, imaju, starine, imaju objekte koje treba urediti, ima uslova da se ljudi vrate u selo, pokrenu biznis urede objhekte, kupe ih ili uzmu pod zakup. Zaista, ima nade. Ali… E to da ima nade, predsednik nam je pokazao i promenio raspoloženje. Posetili smo dve porodice gde već postoje svi uslovi za seoski turizam. Kako nam je bilo prijatno.


    Prepuni utisaka nastavili smo dalje. Todor nas je odveo u još jednu porodicu u kojoj svi  rade, pripremaju hranu, dočekuju goste .



      Vraćajući se od dobrih domaćina koji rade i čekaju goste za slavu i ne samo tada, sreli smo predsednika Crkvenog odbora. Čoveka koji brine, održava o jednoj neobičnoj crkvi sa neobičnijom, freskom. Ali evo razgovora


     Zajedno sa predsednikom krenuli smo, naravno u Crkvu.


      Još mnogo toga smo videli, čuli i doživeli u rsovcima. Selo koje ima svoje sutra, ima svoj put, ali je neophodna, očigledno i veća upornost, ćelja, postavljeni ciljevi, meštana , ali i svih onih koji bi blagodeti koje su priroda i ljudi u ranijim decenijama ovde ostavili.

Tagovi: , ,



Komentari su zatvoreni.

Back to Top ↑

  • Prijatelji Plus radija i portala Plusonline