Gomex

AHA Mura Boban Tolić Dom kulture FK Radnički Pirot Gimnazija JP "Gradska toplana" JP "Komunalac" Karate KK Pirot KMF Pirot NALED obrazovanje OŠ "8. septembar" Politika Rodoljub Ćirić Tigar ad Uroš Mijalković Vladan Vasić vremenska prognoza zdravstvo Zoran Nikolic ŽKK Gimnazijalac ŽRK Pirot
Pirotski brendovi, kvalitet-da, a kvantitet?

Objavljeno 05.06.2018. | objavio Plusonline

0

Projekat “Pirotski brendovi, kvalitet-da, a kvantitet?” Grad Pirot-Konkurs za projektno finansiranje medija

Br. 2.  Razgovori, detalji, pitanja, predlozi – javno mnjenje!

       Sa mnogo ambicija odlučili smo se da realizujemo Projekat koji u svojoj suštini, sublimira sve ono što pirotski kraj, priroda, vredni ljudi, uslovi, mogu da obezbede. Obilazeći sela i Staru planinu videli smo izuzetne mogućnosti za razvoj stočarstva, ali i nekih kultura koje mogu da budu dobra osnova za razvoj i mogućnost za život meštana sela.

 Ono što je veliki problem i čemu smo dali značajan akcenat to je sve manje ljudi u selima i sve manji broj ovaca i drugih domaćih životinja. Da problem bude još veći, pirotski brendovi, ćilim, kačkavalj i peglana kobasica, svoje izvore sirovina mogu da pronadju u većini na Staroj planini, ali i u Pirotskoj kotlini.

    Ovaj post upravo radimo u tom cilju. Želimo da Vas pozovemo da u nezvaničnoj ,,javnoj diskusiji,, kažete svoje predloge, stavove, mišljenja, ideje kako i zaista obezbediti da se od ovih brendova može dobro živeti. Bogatstvo prirode na Staroj planini i u kotlini nudi bogatu sirovinu, ali je potrebno mnogo toga kako bi se ciljevi realizovali.

   Vaše iskustvo biće nam značajno i mi vas pozivamo da nam predložite kako da i zaista Pirotski brendovi, osim kvaliteta imaju i kvantitet!

U prilog tome, podsetićemo vas na neke detalje koje smo objavljivali, a koji se tiču ćilima, kačkavalja i peglane.

 JEDNOM REČI U UVODU NAŠE TEME, OBJAVLJUJEMO DETALJE KOJI KARAKTERIŠU VREDNOSTI PIROTSKIH BRENDOVA. 

   Ovo je polazna osnova, za drugi deo obrade tema, gde ćemo na terenu sa relevantnim sagovornicima pokušati da odgovorimo na pitanje koje ovaj Projekat postavlja.

 DA LI MOGU DA SE POVEĆAJU KOLIČINE  PROIZVEDENOG ĆILIMA, KAČKAVALJA I PEGLANE KOBASICE, OD KOJIH SE MOŽE NAPRAVITI KVALITETAN BIZNIS I IZAĆI NA DOMAĆE I SVETSKO TRŽIŠTE ? 

Ponavljamo, ovim otvaramo i  široku raspravu, pozivajući vas da kažete vaša iskustva, postavljate pitanja i doprinesete zajedničkom traganju za odgovorom

******************************************************

 PIROTSKI ĆILIM

Pirotski ćilim u ovom vremenu čuva tradiciju, ali pokušava i da je ne samo nastavi, već i ,,proizvodnju,, ćilima poveća.  Zahvaljujući Slavici Ćirić, sa kojom ćemo razgovarati prema planu Projekta, osnivanjem najpre NVO ,,Grlica,, a potom i Zanatske zadruge ,,Damsko srce,, uspela je da okupi desetak tkalja i na tržište pošalje količinu ćilima shodno mogućnostima. Slavica Ćirić dobrom organizacijom ulaže maksimum napora da i proširi kapacitete, uspostavila je saradnju sa Somborom, a veliku podršku ima od NALEDA I IZBRŠNOG DIREKTORA Violete Jovanović.

 U želji da najveće proizvodjače naših brendova istaknemo i time vas podstaknemo da učestvujete u realizaciji ovog projekta, objavljujemo osnovne informacije o najvećim proizvodjačima ćilima, kačkavalja i peglane kobasice. Sa direktorima i vlasnicima ćemo razgovoarti tokom realizacije Projekta. Materijale smo uzeli sa sajtova, a u informaciji o ćilimu naći ćete i predloge kako rešavati problem povećanja kapaciteta,  što može poslužiti kao materijal za vaše komentare. 

*Preuzeto sa sajta Damsko srce

O Nama

Zanatska zadruga za izradu ćilima i suvenira „Damsko srce“ je registrovana u Agenciji za privredne registre u Beogradu, juna 2009. godine. Ime je dobila po ćilimu Damsko srce koji ima svoju priču i simbol koji označava početak novog života. Najčešće majke i deteta, momka i devojke ili u našem slučaju početak oživljavanja ćilimarstva.

Cilj

Naš zadatak je da očuvamo vekovnu tradiciju tkanja. Takođe da očuvamo kvalitet u izradi pirotksog ćilima. Želimo da vratimo sjaj i slavu pirotskom ćilimu i da ga vratimo na svetsko tržište.

Cilj nam je takođe da animiramo mlade i podstaknemo njihovu kreativnost i želju za bavljenjem ovim zanatom i time produžimo razvoj šara u pirotskom ćilimu a samim tim i razvoj ćilimarstva do tog nivoa da opet bude značajna privredna grana u Pirotu.

Imamo dovoljno znanja, veštine i snažnu volju i veru i imamo dovoljno duhovne snage da istrajemo na tom putu.

Pirotski ćilim sme da se izrađuje samo u Pirotu

SO Pirot je 2002. godine kod Zavoda za intelektualnu svojinu zaštitila geografsku oznaku porekla “Pirotski ćilim”, sa 95 njegovih šara. Elaboratom su precizno definisani kriterijumi koji definišu originalni pirotski ćilim i geografsko područje koje čini grad Pirot sa prigradskim naseljima. SO Pirot je takođe 2002. godine formirala opštinsku komisiju za vršenje kontrole izrade i proizvodnje pirotskog ćilima.

Vekovni simbol kao zaštitnik

Svaka šara u pirotskom ćilimu ima svoju vekovnu priču i simbol. Ćilim se tka i poklanja kao simbol porodične sloge i bogatstva u domu. Tka se i poklanja kao zaštitnik kuće. Poklanja se kao symbol za početak nečeg novog u bilo kojoj oblasti života. Ćilimu se pripisuju čudotvorne moći pozitivne energije. Prilikom naručivanja je dovoljno reći namenu i veličinu ćilima. Može se odabrati boja koja će dominirati i bordura. Sve ostalo treba prepustiti Damskom srcu, autoru, izrađivaču pirotskog ćilima koji će sklopiti šare i ornamente po Vašoj želji i po standardu za originalan pirotski ćilim, koji je precizno definisan.

Pirotski brend

Ono po čemu je grad Pirot najpoznatiji jeste svakako proizvodnja ćilima. Ćilimarstvo je ovde zastupljeno još od doba Turaka i predstavlja veoma specifičan i težak zanat. Tkanje ćilima vrši se na takozvanom pirotskom razboju.

Pirot je oduvek bio lep grad. Nekada zanatski, danas moderan grad na granici svetova, Istoka i Zapada. Kada bi se istraživalo koji je narod šta originalnog dao ljudskoj kulturi, srpski narod bi mogao da se javi pirotskim ćilimom. Pirotski ćilim je najlepši, najoriginalniji i najčistiji narodni proizvod. On je narodna i državna tekovina. Najveća zasluga za ovaj proizvod je zasluga tkalje, obične žene koja je svojevremeno bila najveća i najtraženija umetnica na Balkanu. U etnokulturnom nasleđu Srpskog naroda pirotsko ćilimarstvo je značajna privredna grana ali i oblast primenjene umetnosti. Pirot je bio trgovačko mesto gde su se sastajali evropski i azijski trgovci. U to vreme je 5000 žena tkalo ćilime u svojim kućama i to je bila najveća neformalna fabrika u Srbiji toga vremena. Ćilim je tada postao prvi i pravi brend, pre no što se i formirao ovaj pojam. Tako je ćilim dospeo u rezidencije predsednika mnogih država i poznatih ličnosti širom sveta. Gotovo da nema svetkovine koja nema pirotski ćilim. Pirotski ćilim se izdvaja posebnom vrednošću, kvalitetom i lepotom. Nema proizvoda u Srbiji koji je u svetu više nagrađivan od pirotskog ćilima.

Izrada ćilima je oduvek bio ženski zanat. Nikada se, u istoriji ćilimarstva, ovaj zanat nije preselio van gradskih granica Pirota, čak ni u najbliže selo. SO Pirot je 2002. godine kod Zavoda za intelektualnu svojinu zaštitila geografsku oznaku porekla“ Pirotski ćilim“, sa 95 njegovih šara. Elaboratom su precizno definisani kriterijumi koji definišu originalni pirotski ćilim i geografsko područje koje čini grad Pirot sa prigradskim naseljima. SO Pirot je, takođe odlukom 2002. godine, formirala opštinsku Komisiju za vršenje kontrole kvaliteta izrade i proizvodnje pirotskog ćilima.

Ćilim izrađuju žene tkalje koje imaju osećaj za umetnost. S obzirom da je tradicija tkanja starija od 400 godina, ćilim se tkao kao simbol porodične sloge i bogatstva u domu. On se tkao i poklanjao kao zaštitnik kuće. Iz tog razloga gotovo da nema kuće u Pirotu koja u svom ormaru nema ćilim koji se jednom godišnje iznosi iz ormara i pokazuje. Pripisuju mu se čudotvorne moći pozitivne energije. Prilikom izrade ćilima ruke tkalja se stalno ukrštaju i prave krst kod svakog uvlačenja potke kroz osnovu. Ako se šare pažljivije pogledaju gotovo da u svakoj šari postoji nevidljivi krst. Znanje izrade ćilimskih šara kao i njihovo značenje i simbole, ćilimarka drži u svojoj glavi i prenosi sa kolena na koleno. Tako je svaki ćilim unikatna zanatska i umetnička rukotvorina.

U poslednjih desetak godina na tržištu se često pojavljuju proizvodi koji se nazivaju pirotskim ćilimom, gde su najlepše šare iz pirotskog ćilima, koje su ujedno i najsloženije za izradu, skraćene u svojoj izradi i u svojoj ornamentici. Šare su izrađene od debelog, neravnog i grubog prediva kako osnove tako i potke. Samim tim su šare velike. Bez ikakvog reda i pravila su sklopljene boje u izradi šara koje su vrlo jasno definisane u pirotskom ćilimarstvu, a iz samog polja ćilima su izbačeni obavezni delovi ornamenata. Sam kvalitet tkanja je zanatski loš jer je gustina žica smanjena pri samoj osnovi. Cilj svega toga je brža izrada. Takvi proizvodi i proizvodi urađeni van Pirota se ne mogu nazvati pirotskim ćilimom. Pitanja koja se nameću:

  1. Šta bi trebalo da se preduzme da do ovakve pojave ne dolazi, da se pirotsko ćilimarstvo spase i unapredi, a tkalje dostojno nagrade za svoj rad?
  2. Šta bi trebalo da se preduzme za sve retke, stare i umetničke zanate kako bi se spasli od nestanka, a njihovi tvorci da budu adekvatno vrednovani za svoj rad kako bi dostojanstveno živeli?

Potrebna je veća pažnja države i pojedinaca koja će biti usmerena na domaću radinost i narodno stvaralaštvo od značaja za etnokulturno nasleđe srpskog naroda.

Ćilim se danas nalazi u najvećoj krizi u svojoj istoriji i ovo su najteži dani za pirotsko ćilimarstvo. Izrada pirotskog ćilima spada u stare, retke i umetničke zanate koji su u fazi nestanka.

Zanatska zadruga za izradu ćilima i suvenira „ Damsko srce„ je osnovana upravo iz razloga da se kvalitetnom izradom i proizvodnjom po elaboratu bori za zaštitu proizvoda pod imenom Pirotski ćilim. To je naš način za očuvanje ovog nacionalnog proizvoda koji spada u red najznačajnijih tekovina srpskog naroda.

Zanatska zadruga za izradu ćilima i suvenira „ DAMSKO SRCE „ je registrovana u Agenciji za privredne registre u Beogradu, juna 2009. godine. Ime je dobila po ćilimu Damsko srce koji ima svoju priču i simbol koji označava početak novog života majke i deteta ili momka i devojke.

http://www.plusonline.rs/pirotski-cilim-dobitnik-evropskog-priznanja-stvaratelji-za-stoljeca/

******************************************************

PIROTSKI KAČKAVALJ

   Pirotski kačkavalj, takodje, kao i ćilim datira  pre više stotina godina. Poznato je da je pirotski kačkavalj,, rodjen,, u selima na Staroj planini.  U prošlosti na pašnjacima Stare planine paslo je preko 200.000 ovaca. Kačkavalj je pravljen od ovčijeg mleka. Kako su godine prolazile i broj ovaca se smanjivao, proizvodjači kačkavalja  smanjivali  su  količine kačkavalja od ovčijeg mleka i okrenuli se proizvodnji kačkavlja od kravljeg mleka, a retko i ,,mešanac,, kombinacija jedne i druge sirovine.

   Ekspanzija ovčarstva,  a time i proizvodnja kačkavalja dostiže svoj vrhunac do kraja Kraljevine Jugoslavije i početka Narodne Republike Jugoslavije (do 60-ih godina XX veka). Od tada počinje stagnacija i umanjenje značaja ovčarstva kao grane stočarstva. Zato je kačkavalj od ovčijeg mleka na tržištu prisutan sve manje. Proizvodnja kačkavalja iz kravljeg mleka posle Drugog svetskog rata dobija sve veći zamah i sada dominira u strukturi proizvodnje kačkavalja. Kačkavalj je vremenom postao poznat kao dugotrajni i hranljiv. Rado je tražen na mnogim tržištima sveta, i prvo kiridžije, a zatim prevozna sredstva modernog doba, razneli su ga po svetu: Mala Azija, Afrika, Amerika…Pretpostavlja se da se da je prvo parče kačkavalja koje je stiglo u Srbiju doneto upravo u Pirot. Jevrejin po imenu Hajn iz Samokova (Bugarska) početkom 19. veka podučavao jednog Piroćanca spravljanju kačkavalja. 

  Tako je bilo nekada, a danas. Pored sve manje proizvodjača kačkavalja u selima na Staroj planini, s obzirom da ovaca nema, ovčiji kačkavalj skoro da se ne radi i u kotlini. Veliki proizvodjači kačkavalja odlučuju se za čuvanje krupne stoke i koriste kravlje mleko za izradu ovog proizvoda. 

   Nekada je Pirot imao veliku Mlekaru, preradjivački gigant koji je dnevnog kapaciteta oko 6000 litara, proizvodio čuveni kačkavalj, jogurt, šta još sve! Mlekara skoro dve decenije ne radi. Kada smo nedavno želeli da snimimo kako Mlekara sada izgleda, slučajno smo se sreli sa čovekom, koji je jedan od retkih koji brine o ovoj Mlekari  i koji nam je rekao da se stanje nije promenilo. Podsećamo Mlekaru je najpre kupila srpska porodica koja živi u Austriji. Gazdarica, rekao nam je sagovornik, ostala je ona ista, živi i dalje u Austriji, da je Mlekaru prenela na sina i da je sin čas u Kovinu, svrati nekad u Pirot, putuje čovek. I ne razmišlja izgleda da pokreće Mlekaru!! Izgleda tako!! 

    Odgovor na naše pitanje nismo dobili, čovek je onako u poluglasu pomenuo Salford koji, kako promrmlja kroz zube u nekom strahu, diktira uslove kada je proizvodnja mleka u pitanju! 

Mi smo se malo bavili istraživanjem i pronašli jedan tekst koji je B 92 objavio još 2010. godine.

    Upravni sud je te godine presudio: 

Denjub Fuds Grupa, koja posluje u sastavu Salforda i vlasnik je četiri mlekare u Srbiji, nametala je  nejednake uslove proizvođačima, čime su konkurenciji onemogućavali ulazak na tržište otkupa, a proizvođače stavljali u zavisan položaj. Ta grupacija je vlasnik i preduzeća Bambi i Knjaz Miloš. To je prvi put da je jedan sud u Srbiji doneo presudu kojom se utvrđuje da neka kompanija ima monopol u Srbiji. U Denjub fud grupi je rečeno da još nije stigla presuda Upravnog suda. Ni Komisija za zaštitu konkurencije još nije obaveštena o presudi Upravnog suda… 

Bilo je to ne tako davne 2010. godine !!!

  Eto to je  navodno jedan od razloga. Od tada do danas ništa se nije promenilo. Vlasnik Mlekare nije tražio rešenje, u Mlekaru dodju da je obidju dva tri čoveka i tako danima, mesecima, godinama. Kako nas sećanje ne vara na Mlekari su neki pokušali da stavljaju političke pluseve, ali ni to nije uspelo.

Mlekara danas izgleda ovako!

Samo nekoliko metara dalje, u svakodnevnoj neravnopravnoj borbi, uspeva da se održi jedina zvanična, ajde tako da kažemo, državna Mlekara, prozvodni pogon Mlekarske škole. „Dr Obren Pejić“, koja je od nedavno jedini korisnik geografske zaštite imena „Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka“. Ovo je jedina Mlekarska škola na Balkanu, u kojoj se kačkavalj proizvodi po tradicionalnoj recepturi od kravljeg, ovčijeg ili mešanog mleka, a zri oko osam nedelja. Pirotski kačkavalj ne može se napraviti od bilo kog mleka: udeo u njegovom specifičnom ukusu ima i to što krave i ovce, od kojih se dobija mleko za spravljanje kačkavalja, žive i pasu na čistim obroncima Stare planine, napasajući se najkvalitetnijim travama i lekovitim biljem koje raste na padinama ove planine.

Malo je poznato da se upravo Pirotski kačkavalj nekada služio i u Beloj Kući.

Nedavno je u prisustvu predstavnika Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, lokalne samouprave i brojnih gostiju održana promocija i degustacija prvih proizvoda sa imenom zaštićenog geografskog porekla. 

Radionica za proizvodnju kačkavalja u Mlekarskoj školi je opremljena savremenom opremom za preradu 5.000 litara mleka u jednoj smeni. Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka je strateški i najzastupljeniji autentičan proizvod u školi. Obučen i kvalifikovan kadar kao i sirovinska baza su garant kvaliteta, istakao je pored ostalog u obraćanju gostima, tadašnji direktor Škole, Dragan Stojanović.

Gradonačelnik, Vladan Vasić, je podsetio da je lokalna samouprava uspela da zaštiti geografsko poreklo Pirotskog kačkavalja, ali bi taj posao bio uzaludan da nema proizvodjača poput Mlekarske škole koja je učinila dodatne napore da postane ovlašćeni, i za sada jedini, korisnik geografske zaštite imena porekla Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka.

Branislav  Raketić, šef grupe za kvalitet pri Ministarstvu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, smatra da je zaštita imena porekla Pirotskog kačkavalja od višestrukog značaja. On očekuje da se to i na ekonomskom planu pozitivno odrazi.

 Branislav Raketić, šef Grupe za kvalitet pri Ministarstvu za poljoprivredu

Škola „Dr Obren Pejić“ u Pirotu jedina je specijalizovana Mlekarska škola u našoj zemlji, a kroz njene klupe prošlo je više od 3.000 učenika. Mnogi od njih postali su nosioci mlekarske proizvodnje u Srbiji i poznati stručnjaci širom sveta. Više o tome ispričao nam je gospodin Milan Vučićević, direktor Mlekarske škole sa domom učenika.

 Učenici se pripremaju za rad u velikim industrijskim sistemima, ali i  učie  kako zanatski da proizvedu mlečne proizvode, pre svega sireve. Zato je Mlekarska škola  interesantna i za one koji imaju svoja poljoprivredna gazdinstva i žele da nastave porodičnu proizvodnju mleka i podignu je na viši nivo, pre svega u proizvodnju vrhunskih sireva

 Mlekarska škola nije jedina koja pravi kačkavalj u Pirotu, ali  je  najstabilniji na tržištu. Postoji  mlekarska radionica sa dva odeljenja, jedno je za proizvodnju sireva, drugo za proizvodnju fermentisanih proizvoda, pre svega jogurta. Mlekarska škola ima  implementirane HASAP standarde i trudi se da opstane na tržištu. To  veoma važno jer se  tako održava praktična nastavu učenika

Osim čuvenog pirotskog kačkavalja, u ovoj školi učenici prave još i bele sireve, vurdu, razne jogurte i pasterizovano mleko, ali i mnoge vrste poznatih svetskih sireva, polutvrde, sa plesnima i druge, kojih još nema u prodaji.
Neke su operacije osavremenjee kako bi se  olakšao manuelni rad, ali i dalje se radi na tradicionalan način, koji podrazumeva pre svega parenje baske kao poluproizvoda, a zatim mešanje i kalupljenje kačkavalja ručnoU Mlekarskoj školi dnevno se prosečno preradi po 5.000 litara mleka. Od njega se mesečno napravi više oko 20  tona pirotskog kačkavalja. Mnoge pogače sa oznakom ove škole zatim se nađu na trpezama širom Srbije, a veoma rado ih kupuju i stranci. Zato, kaže direktor ove škole, koliko god da se kačkavalja napravi, sve bi moglo da se proda.
Ipak, suprotno ovoj činjenici, broj ovaca u pirotskom kraju se i dalje smanjuje, pa je i ponuda mleka sve slabija. Međutim, to je jedan kompleksan problem na koji predstavnici Mlekarske škole ne mogu mnogo da utiču.

Mlekarska škola “Dr Obren Pejić’” u Pirotu postala je prvi ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka.

http://www.plusonline.rs/zasticen-pirotski-kackavalj-od-kravljeg-mleka-video/

 ******************************************************

PEGLANA KOBASICA

– Pirotski ćilim je zaštićen kao robna marka i ima oznaku geografskog porekla još od 2002. godine. Kačkavalj od kravljeg mleka je kao robna marka sa oznakom geografskog porekla zaštićen 2013. godine, a prošle godine je Mlekarska škola postala prvi ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Vladan Vasić, gradonačelnik, sa kojim ćemo takodje razgovarati, rekao je nedavno  da će uskoro biti pokrenut proces zaštite geografskog porekla pirotske peglane kobasice. Bio je  problem da se pronađe proizvođač, koji bi u kontinuitetu proizvodio peglanu kobasicu sa standardnom recepturom i koji ispunjava stroge uslove za proizvodnju jednog takvog prehrambenog proizvoda. Problem je rešen  sa vlasnikom restorana „Boem“ Daliborom Tošićem. Pored toga, Pravilnik o prodaji proizvoda na kućnom pragu koje je donelo Ministarstvo za poljoprivredu pomoći će da i druga gazdinstva pokrenu proizvodnju na lakši način i zadovolje uslove iz Pravilnika. Postoje iskustva iz saradnje sa Zavodom za intelektualnu svojinu i odeljkom Ministarstva poljoprivrede i trebalo bi da se ubrza dobijanje sertifikata za peglanu kobasicu. Možda i do kraja  2018. godine.

Istorija peglane kobasice nije precizno uztvrđena – ne zna se tačno kada se prvi put javlja i kako je nastala. Postoji priča koja kaže da peglana kobasica datira iz doba kada je Srbija bila pod Turcima. Time se objašnjava i izostanak svinjskog mesa u njenom sastavu. S obzirom da muslimani ne jedu svinjetinu, kobasica je pravljena je od ovčeg, kozijeg i goveđeg mesa, tj. od mesa raspoložive stoke koja se tada uzgajala na obroncima stare planine. Iako ova priča ima smisao i istorijsku podlogu, to je ipak samo priča, jer ne postoje čvrsti i konkretni podaci koji bi potvrdili njenu istinitost.

Postoji i druga pretpostavka. Negde krajem XIX veka, u vreme vladavine kralja Milana Obrenovića, stočni fond na Staroj planini je bio preobiman, što je uzrokovalo uništenje flore. Kako bi sprečio njeno dalje uništenje, kralj Milan je doneo neku vrstu zakonske odredbe koja je ondašnjim seljacima nalagala smanjenje broja stoke. Ne želeći da predaju stoku, seljaci su pribegli klanju tog „viška“ stoke, i od mesa su pravili peglanu kobasicu, koja zbog načina pripreme ima dugi rok trajanja. Na taj način, zahvaljujući svojoj dovitljivosti, nisu bili na gubitku.

 Problem o kojem ćemo govoriti a koji je jasan, da je potreban značajan kapital kako bi se proizvela veća količina ovog proizvoda, pa zato mnogi proizvođači uglavnom prave peglanu kobasicu za sopstvene potrebe i eventualnu prodaju u manjim količinama.

Tradicionalni vrhunski specijalitet pirotskog kraja, proizveden od najkvalitetnijeg mesa umešanog sa začinima, potiče još iz doba Turaka.

Peglana kobasica je pirotski specijalitet od ovčijeg, kozijeg ili junećeg mesa, u koje se dodaje kombinacija začina, a potom se pegla i suši. Za peglanje se najčešće koristi flaša(uglavnom puna vina), sve ostalo je kažu svetogrđe.  Gotova peglana kobasica ima oblik potkovice, seče se na tanke komade isključivo nožem i odlično ide uz domaće vino.

   Pirot je već nekoliko godina grad domaćin Sajma peglane kobasice. Za nagrade se ,,bori,, četrdesetak majstora, to je stalni broj učesnika, a na sajmu se može pronaći još mnogo toga od specijaliteta. Sajam peglane kobasice postao je atrakcija za gurmane iz svih krajeva Srbije, a najviše posetilaca ima iz Bugarske, prošle godine čak 10.000, ali dolaze i iz Makedonije i drugih okolnih zemalja.

  U želji da ilustrujemo kako ova turistička manifestacija izgleda i kakav rezultat ima po afirmaciju pirotskih brendova, prenosimo komentar ,,Boldirani kurziv,,  koji i rečju i slikom pokazuje atmosferu na jedinstvenom Sajmu u Svetu.

http://www.plusonline.rs/u-pirot-na-peglanu-povarkajte/

Tagovi: ,



Komentari su zatvoreni.

Back to Top ↑

  • Prijatelji Plus radija i portala Plusonline