Dan treći, velike borbe s vatrenom stihijom. Povijena pod teretom velike nesreće Stara planina uz pomoć hrabrih i dobrih ljudi pokušava da se odbrani od vatrene nemani!

Borba je užasno neizvesna. Ljudi su često nemoćni pred prirodom, stihijom, vatrom, snažnim vetrom. Voda, kao prvi prijatelj ljudi u ovom užasnom sukobu pokazuje, kao i umorne ruke, ispucale od vatre i vetra nedovoljnu snagu da dobije bitku.

Dim, pepeo, topao vazduh, vatra koja potmulo gori, ovih dana i noći udarili na čoveka, požutelu šumu, opalo lišće. Tu je nadomak pojata, stoke, nadomak "izvora" odakle se "ispija život", hrani ono malo starina koji su ostali u Dolu koje je, gle istine, neko nekada nazvao TOPLIM!

I kada ljudi pomisle da je "neman" zaustavljena, pojavi se, tamo, na dvadesetak metara dalje i tada počinje sve iznova. Voda iz onih kožnih mešina, gvozdene metle ...

Ponovo crvenilo na licu, krvave oči od dima i pepela, ruke koje ne osećaju muku i umor. Sakupljaju novu moć da se bore.

Žandarmerija, vatrogosne jedinice ne samo iz Pirota, već i drugih gradova, predvodjeni Toplodolcima, bazaju kozjim stazama, dubodolinama, preskaču potoke, penju se na vrhove. Može li se ova neravnopravna borba, ova sudbina koja je pritisla ovu gorostas planinu, nekako dobiti?

Miljan Stojanović, mlad čovek, rodjen '81. godine. Toplodolac. Supruga Ivana, šestogodišnja Tara i Nera koja ima samo jednu godinu, čekaju ... Od nedelje ne dolazi kući. Dok se sunce nije pojavilo tamo iznad staroplaninskih visova, u rane sate izlazi iz stare porodične kuće u Toplom Dolu i zajedno s komšijama kreće stazama kojima su Toplodolci vodili svoja stada, preskaču rečice, pešače kilometre. Zajedno sa ljudima iz vatrogasnih jedinica širom Srbije i pripadnicima Žandarmerije izvlače iz sebe svu snagu, ljubav, da sačuvaju planinu od koje žive.

Miljan je večeras, utorak je, došao kući. Došao na nekoliko sati da zagrli decu, da promeni odeću od dima i vatre potamnelu, da bi u ranu zoru, pre svitanja ponovo krenuo u nedra planine.

Sutra će svanuti četvrti dan sukoba ljudi i prirode. Zov upomoć odjekuje nepreglednim suvatima podno Midžora kojima preti vatra, četinarskim šumama, koje su se vinule na visine od 1700 i više metara. Razlegla se na više od deset kilometara i preti da će nastaviti dalje.

Čeka se reč, ljudska reč, da polete helikopteri da ponesu onu veliku "burad" , da zahvate vodu sa jezera i vrate se da je isprazne da zaustave "neman" i Staroj pomognu da se pridigne, uspravi i sa ljudima odupre velikoj nevolji.

Da li su taj "dan–dva" dovoljni, kako rekoše, da poleti "Rus" da "vodeni bombarder" prosuje te tone i tone vode nasušne i pomogne umornim ljudima da se nepogoda zaustavi.

Planina ni noćas neće odjekivati tišinom, čuće se potmuli zvuk, pucketanje vatre i fijuk vetra.

Do jutra u danu četvrtom, kada će nam osim ljudske muke, biti potrebne te "vodene ptičurine" da nadvise stihiju i sačuvaju nam planinu.

Da više nikada ne "zaplače"!

*Fotografije i video požara: Miljan Stojanović