AHA Mura Branislav Kostić Direkcija za izgradnju Dom kulture FK Radnički Pirot Gimnazija JP "Gradska toplana" JP "Komunalac" JP Vodovod i kanalizacija Karate KK Pirot KMF Pirot NALED obrazovanje Politika Rodoljub Ćirić Tigar ad Uroš Mijalković Vladan Vasić vremenska prognoza zdravstvo ŽKK Gimnazijalac ŽRK Pirot
Bezbednost na radu, zdravlje radnika, prvi prioritet

Objavljeno 25.09.2016. | objavio PlusonlineAdmin

0

Vilson Aleksov: Akt o procebni rizika najbitniji sistemski dokument jedne firme u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Konkurs za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja

Grad Pirot

Ani press doo Pirot

Portal Plus online (plusonline.rs) 

“Bezbednost na radu, zdravlje radnika, prvi prioritet!”

Poslednjih godina Pirot je pravo gradilište. U toku su radovi na Koridoru 10, završen su dva velika projekta Big Tigar i nova zgrada Valjare, u Tajersu se i dalje radi na proširenju prostornih kapaciteta. Iz sredstava lokalne samouprave i IPA fondova u gradu su takodje izgradjeni ili se grade brojni objekti. Izgradjen je i novi most, radi se ,,drugi prsten,, drugi ring. Uz sve to, u Pirotu sve više radi proizvodnih firmi koje rade značajne poslove, mnoge od njih za izvoz. Stambena izgradnja je u punom jeku.

   Sve ovo rukovodilo nas je da pokrenemo ovaj Projekat koji će imati prevashodni cilj da edukativno deluje na učesnike u radnom procesu, na poslodavce i tako ih pokrene na još veću opreznost. Punu podršku dobićemo od Inspekcije rada u Pirotu koja na ovom planu radi preventivno, ali i izriče sankcije.

    Ciljna grupa projekta su zaposleni ljudi u Pirotskom okrugu, pre svega na mestima sa povećanim rizikom po zdravlje, ali i nezaposleni koji su u potrazi za nekim od ovakvih poslova. Tema projekta podjednako je važna i za ostale članove društvene zajednice, ali i za sve one koji se bave ovim problemom – Inspektorat za rad u Pirotskom upravnom okrugu i zdravstveni radnici koji pružaju pomoć u slučajevima kada dođe do povrede. Ovaj projekat realizovaće se u svrhu bolje i veće bezbednosti radnika na svakom radnom zadatku. Cilj projekta je upravo isticanje mera prevencije i zaštite na radu, upoznavanje ljudi sa Zakonom o bezbednosti na radu što će rezultirati njihovim boljim poznavanjem materije i maksimalnom pažnjom na poslu.

  Vilson Aleksov: Akt o procebni rizika najbitniji sistemski dokument jedne firme u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

       Smatrajući da je i zaista Akt o procebni rizika osnovni dokument za svaku firmnu koja je dužna da obezbedi nesmetane  uslove za rad , odlučili smo se za razgovor sa Vilsonom Aleksovom čija Asgencija ,,bezbednost AV,, je regsitrovana za profesionalnu i sigurnu procenu rizika. Ali pre toga, evo nekoliko teorijskiih detalja

Na većinu povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti vezane za rad može se preventivno delovati, a prvi stepen preventivnih mera jeste procena rizika.

Međutim pored prevencije, Akt o proceni rizika je sistemski najbitniji dokument jedne firme u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi se celokupni proces postavio na bezbedne i zdrave noge.

U skladu sa članom 13. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.

Procena rizika je u suštini preispitivanje svih aspekata rada, a sprovodi se kako bi se ustanovili elementi koji mogu prouzrokavati povredu ili štetu, kako bi se opasnosti uklonile i kako bi se uvele preventivne ili zaštitne mere koje će kontrolisati rizik i stvoriti uslove da se rizikom upravlja.

U saradnji sa Agencijom  lako se  rešavaju  svi  zakonski problemi, kako u najmanju ruku ne biste imali probleme sa inspekcijom rada i suočili se sa velikim novčanim kaznama, već da u potpunosti, stručno i profesionalno zaokružite jedan od bitnijih procesa u Vašoj firmi.

Izrada Akta o proceni rizika je sistemski i najbitniji dokument iz oblasti bezbednosti i zdravja na radu jedne firme. Ovaj dokument čini prvi od četiri stubova uređenja ove oblasti.

Drugi stub celokupnog sistema BZR čine opšti dokumenti jedne firme i to:

  1. Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu je opšti akt jedne firme kojim se definišu prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Treba napomenuti da ukoliko poslodavac ima manje od 10 zaposlenih ova prava, obaveze i odgovornosti sa zaposlenima mogu se regulisati odgovarajućim Aneksom Ugovora o radu ili direktno sve tačke ovog Aneksa implementirati u buduće Ugovore o radu.
  2. Pravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kojim se propisuje način vođenja evidencije u oblasti BZR koje je dužan da vodi i čuva poslodavac. Pravilnik o evidencijama definisao je i objasnio način popunjavanja 14 obrazaca iz ove oblasti i na taj način vođenjem ove evidencije poslodavac ostavlja pisani trag u sprovođenju odgovarajućih mera, a koje su u skladu sa Zakonom i dr. podzakonskim aktima (pravilnicima, uredbama i dr.).
  3. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, kojim se propisuju minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. U skladu sa pravilnikom poslodavac je u obavezi sa izradi Prilog 1, koji predstavlja Pregled opasnosti i štetnosti koje zahtevaju korišćenje sredstava i/ili opreme za ličnu zaštitu na radu, i da u skladu sa poslovima iz Priloga 3 ovog pravilnika propiše i obezbedi zaposlenima odgovarajuća sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu u skladu sa Prilogom 2 pravilnika.
  4. Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji poslova (radnih mesta) je interni dokument jedne firme koji definiše i opisuje radni proces za svako radno mesto. Ovaj dokument mora biti u potpunosti usklađen sa Aktom o proceni rizika i mora biti polazna osnova pri proceni rizika pa se može reći da je dobra sistematizacija i organizacija poslova preduslov stručne i profesionalne procene rizika.

Treći stub u organizaciji bezbednosti i zdravlja na radu jeste osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, koje je i zakonska obaveza poslodavaca u skladu sa članom 15., 27., 28. i 29. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Osposobljavanje zaposlenih treba da prati odgovarajući Plan i Program osposobljavanja koji donosi stručna služba odnosno licencirana kuća. Osposobljavanje se vrši teorijski, putem odgovarajućih stručnih predavanja i seminara i provere znanja testiranjem, kao i praktično na samom radnom mestu u prisustvu neposrednog rukovodioca.

Četvrti stub sistema BZR jeste organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa članom 37. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, tj. određivanje stručnog lica za BZR. Poslodavac imenuju stručno lice za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu u slučaju da imaju više od 20 zaposlenih radnika:

  1. imenovanjem 1 ili više zaposlenih iz svojih redova koji imaju položeni stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu rada i socijalne politike ili
  2. angažovanjem spoljne stručne službe (Licencirane kompanije) radi obavljanja ovih poslova.

Poslodavci koji zapošljavaju do 20 zaposlenih, u delatnostima trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finan­sijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, na­učnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim usluž­nim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazo­vanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslužnim delatnostima, mogu sami da obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu bez položenog stručnog ispita, s tim što stručno lice treba izraditi Akt o proceni rizika.

Ovo četiri stuba predstavljaju suštinu bezbednosti i zdravlja na radu jedne firme, dok su sve ostale obaveze definisane Zakonom i odgovarajućim pravilnicima i dr. podzakonskim aktima.

         Vilson Aleksov kaže da je njegova Agencija uspostavila dobru saradnju sa mnofgim preduzećima, jer su vlasnici shvatili neophodnost postojanja dokumenta o proceni rizikas , a i Zakon  zahteva da ovakav dokument imaju u svom Preduzeću

Vlasnik Agencije izdvojio je posebno neka preduzeća kod kojih sama priroda posla zahteva da neiziostavno imaju Akt o proceni rizika.

Ono što nas je na kraju posebno interesovalo to je u kojoj meri je na terenu stanje takvo, da se može reći da su poslodavci shvatili svu ozbiljnost i Zakona o bezbednosti zdravlja na radu, ali i samog Akta o proceni rizika . U kojoj meri se , ipak, poštuje !?

I na kraju, smatrali smo da je neophodno da objavimo i sam Akt o proceni rizika koji će skrenuti pažnju poslodavcima da pre nego kontrola dodje do njih obezbede sve potrebne uslove za nesmetan rad, ali i sam doklument.

Akt o proceni rizika  

Akt o proceni rizika je temeljni i najvažniji dokument iz oblasti Bezbednost i zdravlje na radu. Zakon o Bezbednosti i Zdravlju na radu, svojim članom 13. predvideo je obavezu svih poslodavaca da u „pismenoj formi donesu Akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i utvrde način i mere za njihovo otklanjanje“

Kada se donosi Akt o proceni rizika, sagledava se ukupno stanje uslova rada na svakom radnom mestu i u radnoj okolini, i utvrđuju se mere i prioriteti

za poboljšanje uslova rada i svođenje rizika na radnom mestu, na najmanju moguću meru, i na što manji rizik.

Akt o proceni rizika, kao osnovni dokument u procesu definisanja rizika i mera za njihovo otklanjanje, je zasnovan na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na svim radnim mestima u radnoj okolini, prema listi opasnosti i štetnosti datoj u Pravilniku o načinu i postupku procena rizika, Priručniku za procenu rizika Evropske Agencije za Bezbednost i zdravlje na radu i ček listama EU za svako pojedinačno zanimanje.

Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu

Poslodavac koji ima preko deset zaposlenih je, kada donosi Akt o proceni rizika, u obavezi je da donese i opšti akt kojim se regulišu prava, obaveze i odgovornosti u oblasti Bezbednost i zdravlje na radu. Taj opšti akt je Pravilnik o Bezbednosti i zdravlju na radu. Poslodavac koji ima do deset zaposlenih, problematiku Bezbednosti i zdravlja na radu reguliše Ugovorom o radu i izradom određenih aneksa Ugovora o radu, ali takođe MORA doneti Akt o proceni rizika.

Uputstvo za Bezbedan i zdrav rad

Uputstvo za Bezbedan i zdrav rad je dokumenat kojim se dodatno određuju:

  • Opšte odredbe za smanjenje rizika pri svakodnevnim aktivnostima;
  • Reagovanje u vanrednim situacijama;
  • Preventivne mere od požara;
  • Pružanje prve pomoći;
  • Uputstva sa rad sa mašinama, i drugim sredstvima za radPravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na raduOvaj dokumenat je propisalo Ministarstvo za Rad i socijalnu politiku, i njime se propisuje način vođenja evidencija u oblasti Bezbednost i Zdravlje na radu.

Pravilnik se sastoji iz dva dela:

  • Uputstvo za vođenje evidencije preko obrazaca za komunikaciju privrednog subjekta sa institucijama uključenim u proces Bezbedost i zdravlje na radu: inspekcijom rada, medicinom rada, MUP-om i dr;
  • 14 obrazaca koji pokrivaju problematiku Bezbednost i zdravlje na radu u Pravnim subjektima. Najvažnji od njih je Obrazac broj 6, koga potpisuju svi zaposleni, kao dokaz svoje osposobljenosti za vršenje Bezbednog i zdravog rada, na svojim radnim mestima i bez koga ne bi smeli da počnu sa obavljanjem rada na svom radnom mestu.

Prva pomoć

Svako Pravno lice mora da poseduje komplet(e) PRVE POMOĆI na svojim poslovnim lokacijama. Sadržaj i broj obaveznih kompleta moraju da budu usklađeni sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Prvi je namenjen poslovnim lokacijama sa 10 ili manje zaposlenih radnika, a drugi poslovnim lokacijama sa preko 10 zaposlenih radnika.Poslodavac je dužan da obezbedi pružanje prve pomoći u skladu sa Pravilnikom o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i o organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na radu (”Službeni list SFRJ” broj 21/71) koji je preuzet kao pravno pravilo odredbom člana 79. tačka 21 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl.Glasnik br.101” od 21.11.2005.god.).

Tagovi: ,



Komentari su zatvoreni.

Back to Top ↑



  • Prijatelji Plus radija i portala Plusonline