Svetski dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) obeležava se u sredu, 16. novembra. Obeležava se svake godine od strane Globalne inicijative za hroničnu opstruktivnu bolest pluća (GOLD), a u saradnji sa zdravstvenim radnicima i udruženjima pacijenata sa HOBP širom sveta. Cilj obeležavanja je da se podigne svest o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća i da se poboljša nega obolelih od HOBP širom sveta.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od hronične opstruktivne bolesti pluća u svetu boluje oko 210 miliona ljudi i svake godine umre skoro 3 miliona obolelih. Četvrti je (sa sidom) uzročnik smrti u svetu, posle bolesti srca, šloga i zapaljenja pluća. U Srbiji ima između 400.000 i 600.000 pacijenata. HOBP se u velikom procentu ne dijagnostikuje i skorašnji podaci ukazuju da 25% do 50 % ljudi sa klinički značajnim HOBP ne znaju da su bolesni. Po predviđanjima stručnjaka, do 2030. godine postati će 3. uzrok smrtnosti na globalnom nivou.

Termin hronična opstruktivna bolest pluća je objedinio i zamenio dve ranije korišćene dijagnoze, emfizem pluća I hronični bronhitis. Bolesnici najčešće imaju kombinovane obe bolesti, mada mogu biti više ispoljene karakteristike jedne ili druge bolesti. Kod nekih bolesnika sa HOBP istovremeno postoji i astma.

HOBP je trenutno četvrti uzrok smrtnog ishoda, a predvidjanja kažu da će 2020 biti treći uzrok smrti. Procenjuje se da kod nas 10% osoba iznad 40 godine života ima HOBP. Zabrinjavajuća je činjenica da svaki drugi pacijent koji boluje od HOBP nema odgovarajuću dijagnozu i ne leči se adekvatno.

Kod većine obolelih direkatn krivac je pušenje. Što je pušački staž duži i količina popušenih cigareta veća, veća je I verovatnoća za nastanak HOBP. Bolest nastaje podmuklo i neprimetno.

Da li je sve baštako crno? Naravno da nije. HOBP je bolest koja se može sprečiti i lečiti ukoliko se otkrije na vreme. Rano prepoznavanje bolesti sigurno pomaže u zaustavljanju njenog razvoja i usporava oštećenje plućne funkcije.

Faktori rizika?

Pušenje cigareta glavni je faktor rizika za HOBP, jer je inicijalni pokretač oksidativnog stresa i inflamatornog odgovora.

Ostali faktori rizika su: urođeni deficit alfa-1 antitripsina, astma i bronhijalna hiperreaktivnost, poremećaji rasta i razvoja pluća in utero i tokom detinjstva i adolescencije, profesijska ekspozicija organskim i neorganskim supstancijama I gasovima, aerozagađenje u kući (npr. grejanje i kuvanje na otvorenom ognjištu ili pomoću uglja, drva i drugih organskih goriva) i spoljnoj sredini (npr. izduvni gasovi automobila, sumpor dioksid, azotni oksid, čvrste čestice), česte respiratorne infekcije u detinjstvu, lošije ekonomsko stanje.

Koji su simtpomi HOBP ?

Prvi simptomi su kašalj i osećaj kratkog daha, tj. bržeg zamaranja u naporu. Kako većina pušača smatra da je kašalj “normalna pojava“ ne obraćaju se na vreme lekaru za pomoć. Vremenom dolazi do postepenog i sve većeg propadanja plućne funkcije, što se manifestuje sve češćom pojavom „bronhitisa“tj. svaka prehlada se „spusti na pluća“, pa se javlja osećaj škripanja u grudima dok tolerancija napora postaje sve manja. U početku se osećaj teškog disanja, “tesnih pluća I zaduvavanja“ javlja u većem naporu kao što je hod uz brdo ili penjanje uz stepenice, ali sa progresijom bolesti I propadanjem plućne funkcije tegobe se javljaju pri hodu po ravnom. U teškom stadijumu bolesti problem predstavljaju I redovne životne aktivnost kao što je kupanje, odlazak u toalet, i slično. Uporedo sa progresivnim opadanjem plućne funkcije, simptomi postaju sve gori, životne aktivnosti su sve više ograničene, da bi na kraju pacijent bio vezan za kuću. HOBP je iscrpljujuće stanje koje ne samo da ima negativan uticaj na obolelog već i na ljude koji ga okružuju.

Kako se postavlja dijagnoza HOBP?

Nažalost HOBP se retko dijagnostikuje u početnom stadijumu. Mnogi pacijenti se javljaju lekaru tek kada izgube preko 50% plućne funkcije.

Prvi korak u postavljanju dijagnoze HOBP je dobar lekarski pregled, a on obuhvata detaljnu istoriju bolesti, naročito podatke o faktorima rizika, o pušenju kao i podatke u vezi sa radnim mestom, a zatim se obavlja brižljiv fizički pregled.

Zlatan standard u dijagnostici HOBP je pregled plućne funkcije,tj spirometrija. U posebnim slučajevima se rade i dodatna ispitivanja pluća: pulsna oksimetrija, rendgenski snimak grudnog koša, kompjuterizovana tomografija grudnog koša. Spirometrija je jednostavan test, bezbolan, neškodljiv, može da seponavlja više puta, pe bi svakako trebao da bude deo sistematskog pregleda,posebno kod pušača. Spirometrijom se mogu otkriti početni stadijum HOBP dok osoba još i ne oseća tegobe, ili su one vrlo blage i ne remete životnu aktivnost. U ranim stadijumim sa prestankom pušenja prestaje i progresija bolesti, dok se u slučajeveima teže HOBP pored prestanka pušenja uvode i lekovi.

Ko treba da testira funkciju pluća?

-Dugogodišnji pušači, naročito oni stariji od 40 godina

-Osobe koje kašlju više puta tokom dana skoro svaki dan

-Osobe koje iskašljavaju skoro svaki dan

-Osobe koje ostaju bez daha tokom lakših fizičkih aktivnosti (šetnje, penjanje uz stepenice, obavljanje kućnih poslova)

-Osobe koje imaju utisak da se ne mogu nadisati vazduha

Lečenje i prognoza

Prestanak pušenja je najefikasnija i najisplativija mera za smanjenje rizika od HOBP. U stadijumima uznapredovale HOBP potrebno je pored prestanka pušenja primeniti farmakološke i nefarmakološke mere lečenja.

Lekovi za lečnje HOBP se primenjuju inhlatornim putem. Lekovi imaju za cilj da dovedu do bronhodilatacije (širenja disajnog puta) ali i smanjenja inflamacije ( zapaljenja). Najbolji efekat su pokazali dugodelujući bronhodilatatori bilo sami ili još bolje kao fiksna kombinacija sa inhalatornim kortikosteroidom. Lekovi se moraju koristiti redovno,kontinuirano, jer je i proces ošetećenja pluća nastao redovnom i kontinuiranom primenom duvana, pa zato često kažemo da se lekovi primenjuju isto toliko godina koliko je bio i pušači staž, ali ne 20 i više puta na dan, već samo 2-4 puta tokom dana.

Zato je važno istaći da je HOBP bolest koja se može sprečiti i ako je rano otkrivena praviln i uspešno lečiti. Veliki broj pacijenata, prvenstveno pušača, nije svestan svoje dijagnoze, pa se HOBP nažalost dijagnostikuje obično u već poodmaklom stadijumu. Samo merama prevencije pušenja, aktivnostima za odvikavanje od pušenja, blagovremenim pregledima plućne funkcije kod pušača, moguće je smanjiti rizik od obolevanja i umiranja od HOBP.

ZAPAMTITE:

Prestanak pušenja je najbolji način da se spreči ili zaustavi dalje napredovanje HOBP.

U Poliklinici Kardio medika možete izvršiti pregled specijaliste pulmologa, kompjuterski precizno ispitivanje funkcije pluća (spirometrija) kako u poliklinici, tako i u kućnim uslovima. Po potrebi radi se ispitivanje funkcije pluća u fizičkom naporu (bronhoprovokacija). Takođe je moguća procena da li će i koliko disajni putevi reagovati na lek bronhodilatator (bronhodilatatorni test), kao i određivanje saturacije hemoglobina kiseonikom (pulsna oksimetrija).

Naš tim pilmologa Vam je na raspolaganju:

Dr Valentin Petrov

Dr Svetlana Šunjevarić

Poliklinika Kardio medika – Pulmologija

Vojvode Mišića 58, Niš

018/4257 213 i 064/860 91 41

www.kardiomedika.com

Centar za prevenciju DZ Pirot ovim povodom organizuje:

- U utorak, 15.11.2016.god. od 7 do 10h,u OŠ Dušan Radović, akciju za zaposlene sa merenjem krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi I masnoće, rađenjem skrininga za dijabetes I KVB, davanjem saveta o zdravom načinu života i predavanjem “ Pušenje ubistvo sa predumišljajem”i edukativnim filmom “ Pušenje ubija ”.

- U OŠ Dušan Radović, u četvrtak 17.11.2016. u 18h predavanje i edukativni film za učenike osmog razreda “ Pušenje ubija”.

- Izložbe u prostorijama: Centra za prevenciju i Udruženja penzionera Tigra.