Omladinska liga

7. kolo

Pirot: Radnički – Indjija 2:4 (2:1)

Pomoćni teren Gradskog stadiona

Gledalaca: 200

Radnički: Cvetanović N. Nikolić, Stamenković, Cvetković, Mijalković, Mijatović, V. Filipović Radenković, N.Nikolić, L. Jovanović ,

Rezerve: Stanimirović, Bogdanović, Ćirić, Nedeljković, Kovač, L. Filipović, D.Jovanović

Strelci golova Djordjević u 26. i Mijatović u 38. za Radnički. Za Indjiju Č. Mrdja u 30. Bobar u 52. i 65 i Panjak u 85. minutu.

Sudije: Nikola Babić (Aleksinac), Oliver Petrović (Niš), Boško Božović (Pirot).

Delegat: Vladica Tošić Pirot

.......................................................................................

Da li je ovo Boldirani kurziv, ili prosipana čaša žuči!!

Vraćajući se sa Stadiona, tužan i razočaran naravno, razmišljao sam kako da započnem tekst.

...Da li od Zorana Nikolića novog predsednika, večitog tehničkog sekretara Jankovića, za sve vlasti i sve predsednike, trenera Mitrovića, ovih momaka koji su igrali do redara na ulazu i nepostojanja uslova za rad novinara, ozbiljnih novinara, a ne onih koji navrate poslednjih 15 minuta da uzmu izjavu...

Dakle, ovako!

Najavu utakmice na Portalu ste videli.

Došao sam pre neki dan da uzmem izjavu i najavim meč odluke. Mitrović se nešto bio ,,zaigrao,, sa nekim na klupi, gledali su utakmicu, tako da je nekako uz napor prihvatio razgovor. Znajući za važnost meča, želeo sam da pružim podršku igračima i njemu, čak i hvalio i tražio razloge da opravdam seriju poraza! Pozvao sam na Stadion!

Naslov u najavi sve je govorio ,, Pobeda, ako ne sada, kada,,!

Sa takvim rapoloženjem izašao sam da deci pružim podršku da ih snimim kako izlaze na teren, njima to znači, možda će im i energiju podići!!! Proćaskao sam sudijama i delegatom koji su moj rad razumeli potpuno profesionalnim. Kada sam se vratio na aut liniju, ustremio se redar, uhvatio me za ruku i rekao da je ,,večiti,, Janković naredio da budem uklonjen. Imam godišnju akreditaciju Radničkog, imam novinarsku profesionalnu legitimaciju Udruženja sportskih novinara Srbije, medju ŠEST srpskih sportskih novinara sam koji imaju člansku kartu AIPSA, Svetske novinarske sportske asocijacije i iskustvo od više od 40 godina.

Redar me oterao da nije znao gde. Na bedemu gore bili su zvaničnici Radničkog, trener, neki gosti, Kinezi koji su došli pre neki dan. Klupe zauzete. Stoličica na koju sedim na ovom pomoćnom terenu, kupio sam je na Vašaru, jer tamo nema gde da se sedi, ostala mi je dole kraj ograde. Rasprava sa Jankovićem trajala je kratko. Tada se umesto da gleda svoje fudbalere, okrenuo Mitrović i brecnuo, misleći da sam ja njegov fudbaler. Nešto mu je smetalo! Kako obično razgovara sa njima. Nešto sam mu smetao! Potišten, uvredjen, uzeo sam stoličicu i krenuo iza gola.

Kako iz zdravstvenih razloga, posle lekova koje redovno pijem ujutru zbog pritiska, moram da u naredna dva sata konzumiram vodu, poslao sam unuka da mi flašicu kupljenu na kiosku sa elektrolitima, donese. Zaboravio sam u autu! Redari na ulazu bili su grubi zaustavili ga i oteli je. Kada sam prišao i rekao da mi je ta flašica sa elektrolitima neophodna kao lek i krenuo da je uzmem, redar iz firme koja brine da živimo mirno, gospodina Križana, ne znam kako se zove, ima je svuda, uhvatio me za majicu i oteo vodu. Uznemiren, vraćao sam unuka da mi od kuće donese lek za smirenje!

Eto, tako je počela utakmica koju sam gromoglasno najavljivao, postavio izjavu Bratislava Mitrovića, zvao gledaoce da pomognu i čak u šaljivom tonu sudijama rekao kako nam je danas važno da ne izgubimo. Uz smeh su prećutali moje reči.

...................................................................................

Eto ipak sam odlučio da vam ovo napišem i time najavim i ono o čemu ću sada!

Iskreno, da nisam u koži Zorana Nikolića. Novi predsednik Radničkog zatekao je korov. Svuda. Njegovi prethodnik/ci zaboravili su da postoje treneri i petlići, treneri i pioniri, treneri i kadeti, trener i podmladak. Njima je očigledno bio važan prvi tim, a nekima još nešto.

Grana na kojoj su stajala ova dečica se sušila. Sve se raspalo. Nikolić, kada je došao, u privatnom razgovoru, ne želim još uvek da ga stavljam na muke da javno govori, rekao mi je da ga čeka veliki posao. Da promeni način rada, razmišljanja, neke ljude, da uvede red u svakom delu Kluba. Samo, žalio se Nikolić, da najpre vidimo kako ćemo s prvim timom i podmlatkom.

Kako s prvim timom, videćemo popodne, a kako s podmlatkom, videli smo danas. Nikolić sve zna. Zna kako se radilo ranije. Kako se radilo u rukovodstvu, u sekretarijatu, kakav je odnos bio medju trenerima.

Čovek je ozbiljan privrednik, javno preduzeće doveo je medju najbolja u Srbiji i za ,,čišćenje,, Radničkog biće mu potrebno mnogo toga. Ovo danas što smo videli, u odsustvu predsednika, bio u Nišu iz zdravstvenioh razloga, samo će ga još više podstaći, da se već od ponedeljka lati veliko posla. Ili , velikog spremanja Kluba.

I pre nego vam kažem nešto o utakmici, da kažem koju reč o deci!

Iako se čuju različiti komentari OVA DECA NISU APSOLUTNO KRIVA. I prošle i ove godine NEKO IH JE DOVEO, pričao bajke, ubedjivao roditelje da će im ovde biti bolje nego u Nišu, Leskovcu, Zrenjaninu, Vlasotincu, odakle su sve došla!

Roditelji ove dece, niti ona sama, nisu molili Bratislava Mitrovića i ranije Čučkovića da im obećavaju ,,avione i kamione,,! Ostavili su svoje porodice, roditelje, dom svoj, škole koje su pohadjali i došli ovde. Prošle godine njih desetak, ove godine jedan ili dva manje. U svojim gradovima većina njih bili su dobri djaci, ovde su počeli da redjaju slabe ocene.

Uostalom pitajte ih kako im je !

Dakle, ovaj tim sada selektirao je trener, išao da moljaka po Nišu, još nekim gradovima. To isto radio je Jovo Čučković prošle godine. Dvadesetak mladića za dve godine došlo je u Radnički. I, šta će na kraju biti sa njima? Od prošle godine samo Cvetanović, Mijatović i prvotimci Filipović i Petrović, svi ostali su otišli, ove godine će biti slično!

Niko se, medjutim, nije pitao i nije javno odgovarao na naše prozivke prošle godine da ih NEMA ,,NAŠA DECA,, ! ( Da odmah kažem, nikada decu nisam delio na našu i neku drugu jer su sva NAŠA)!

Ali, valjda je posle toliko vremena, iz ,,naše bašte,, trebalo da izadje po neki zreli plod! Trebalo, a nije! Ili retko!

Ako ste pratili naš Portal svedoci ste da smo o svemu ovome pisali.

Dakle, NE KRIVITE ZA PORAZ posle današnje utakmice ove momke koji su igrali. Istina je mnogo bolnija od današnjeg poraza. Oni su hteli pobedu.

Ali ...

....................................................................................

I na kraju o utakmici. Lepo je počelo, domaći su golom Djordjevića poveli, gosti odmah izjednačili, da bi Luka Mijatović divno plasirao u suprotni ugao i doveo nas u vodjstvo od 2:1!! . I to je bilo sve!

Izjednačenje, a potom, kada su naši momci pali, Indjija je stigla do bodova!

.......................................................................................

I šta na kraju!

Prvi deo, rekao sam, jer Radnički mora da u svojim redovima ima ipak bolje ljude u organizaciji Kluba, više osećaja za ljude, službena lica... Kao što mora da ima mnogo bolje ljude i u još nekim segmentima.

Na Zoranu Nikoliću je da pokuša da menja ,,krv,, ovog Kluba. ,,Infuzija,, je neophodna. Kao što su na pojedinim mestima neophodni i novi ljudi!

Sve, sve, ali samo decu ne dirajte! Krivce tražite okolo!!!