Gomex

AHA Mura Boban Tolić Dom kulture FK Radnički Pirot Gimnazija JP "Gradska toplana" JP "Komunalac" JP Vodovod i kanalizacija Karate KK Pirot KMF Pirot NALED obrazovanje OŠ "8. septembar" Politika Rodoljub Ćirić Tigar ad Uroš Mijalković Vladan Vasić vremenska prognoza zdravstvo ŽKK Gimnazijalac ŽRK Pirot
IPA fondovi, pirotski korak ka Evropi

Objavljeno 02.03.2016. | objavio PlusonlineAdmin

0

Ipa fondovi, osnovne karaktetristike, Srbija, Pirot

Skupština opštine Pirot, Konkurs za medije, projektno finansiranje:

Ani press doo Pirot, Portal Plus online

  1.        Ipa fondovi, osnovne karaktetristike, Srbija, Pirot 

Uvod

Godinama već živimo u vremenu nastojanja da , ispunjavajući odredjene uslove, približimo se Evropskoj uniji. Pirot je kao Opština do sada učinio dosta  kako bi ova lokalna samouporava pokazala spremnost da konkretnim merama pokazuje nameru da se prilagodjava zahtevima evropske porodice. Pirot je dobio dva certifikata, jedan republički, drugi regionalni, kao grad sa kvalitetnim poslovnim okruženjem, uradio mnogo na kvalitetnom uspostavljanju lokalne administracije , formirao Uslužni centar itd.

    Drugi, od mnogo detalja koji karakterišu transformaciju Srbije na putu ka Evropskoj uniji, uostalom, zbog toga postoji čak 35 poglavlja, jeste obezbedjivanje sredstava iz fondova EU . S obzirom na dobar sistem koji je postavljen, Opština Pirot spada medju lokalne samouprave u Srbiji koje su na ovom planu pokazale izuzetnu  organizaciju, posebno formiranjem Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Kancelarija je uspostavljena iz sredstava Cards  .

   Treći detalj koji izdvajamo,  da je  Pirot je izuzetan , ili najbolji partner bugarskim opštinama kada je u pitanju realizacija projekata.

  Četvrto, ili sledeće što je posebno značajno, da je Opština Pirot do sada ostvarila skoro deset miliona evra iz fondova Evroposke unije .

   U prvoj temi govorimo o osnovnim karakteristikama IPA programa . Cilj je naravno, da našim posetiocima Portala, potencijalnim aplikantima, približimo vrednosti Prekogranične saradnje  , informišemo ih o dosadašnjim rezultatima , a sve one koji imaju pravo da konkurišu, obavestimo o detaljima .

Osnovne informacije, tehnika, načini finansiranja, aplikacije, monitoring, evaulacija…

Kada čujete ili pročitate reč „IPA”, ukoliko Vam se učini i najmanje poznatom, velika je verovatnoća da ćete je povezati sa nekom značajnom količinom novca. Često se dešava i da tu reč „IPA“ čujete u kombinaciji sa rečju „fond“, odnosno kao izraz „IPA fondovi“. To vam razumevanje o čemu se radi verovatno može malo olakšati – ako je fond, u njemu mora postojati neki novac koji je namenjen da se potroši u neku svrhu, odnosno za ostvarivanje nekog cilja. I bićete na dobrom putu ka rešenju zagonetke.

Ono što ćete ipak najčešće čuti jeste kovanica „IPA fondovi Evropske unije”, što će vam otvoriti vrata za razumevanje još jedne bitne informacije, a to je da taj novac koji u fondu postoji zapravo dolazi iz budžeta Evropske unije kojoj Srbija želi da pristupi u dogledno vreme.

Ali krenimo redom, jer kažu da je svet IPA fondova Evropske unije zapravo težak za razumevanje.

      Sama reč „IPA“ predstavlja skraćenicu od Instrument for Pre-Accession Assistance na engleskom jeziku – ili IPA, što na srpskom znači instrument za predpristupnu pomoć

.Iako bi na našem jeziku skraćenica pre trebalo da bude IPP, ova prethodno navedena se većtoliko odomaćila, da bi stvorilo više prepreka nego prečica na našem putu razumevanja ako bismo pokušali da je sada menjamo. IPA je instrument, što znači da ona nečemu služi. Instrument, bilo da je finansijski, muzički, hirurški, električni, ili naučni, uvek postoji da bi ga neko upotrebljavao u neku svrhu. On je alat za postizanje nekog cilja. Šta je taj cilj?

Budući da je IPA predpristupni instrument, to onda znači da su zemlje koje koriste taj instrument, a među njima je i Srbija, su izrazile želju da pristupe Evropskoj uniji. Konačno,  IPA je instrument predpristupne pomoći, što znači da u procesu evropske integracije Srbije, Evropska unija putem IPA želi da pomogne Srbiji na njenom putu ka članstvu.

    IPA predstavlja bespovratnu pomoć, što znači da se primljeni i uspešno potrošeni novac ne mora vraćati niti plaćati bilo kakava kamata. Važno je istaći da se IPA zasniva na tzv. „principu dodavanja“, od engleskog izraza koji ćete možda tu i tamo čuti – additionality principle, što znači da IPA predstavlja dodatnu pomoć opsežnim i sveobuhvatnim reformskim zahvatima Vlade Srbije. Ona je dodatak na već izdvojena sredstva iz budžeta Srbije namenjena refomama i cilj joj je da se smanji teret troškova poreskih obveznika Srbije, ali i izrazi solidarnost građana Evropske unije prema zemljama koje žele da joj pristupe i dele njihove demokratske i

socijalne vrednosti.

      A kako je izgledala pomoć koju je Eu davala Srbiji pre uvođenja programa IPA?

    U periodu od 1990-1999, Eu je slala pomoć Balkanu, u okviru raznih programa koji su bili odgovor na hitne potrebe zemalja ratovima i krizom zahvaćenog regiona, a svi imali jednu zajedničku osobinu – bili su kreirani od slučaja do slučaja, dakle, nije bilo neke „strategije i sistema“. Jedan od poznatijih programa iz ovog perioda zvao se OBNOVa

     U sledećem periodu, uslovno od 2000-2006, okosnica pomoći bio je program CaRDS

(skraćenica od Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation, što na srpskom znači: Pomoć Zajednice za obnovu, razvoj i stabilizaciju) koji je otišao korak dalje i za ciljeve postavio stabilizaciju i razvoj regiona, ali i doneo novi model „upravljanja sredstvima“. U Srbiji se još svi sećaju Evropske agencije za rekonstrukciju- ili EaR(Europe-an Agency for Reconstruction) – koja je bila glavna institucija za „implementaciju“ pomoći, dakle, ona koja se brinula da novac na raspolaganju Srbiji bude iskorišćen u prave svrhe.

     Treći period počinje uvođenjem IPA  2007. godine, čime su zamenjeni svi prethodni instrumenti pomoći koje je Evropska unija imala za zemlje Zapadnog Balkana. li da probamo da budemo slikoviti. Zamislite jednu oronulu i zapuštenu kuću i u njoj ukućane gladne i bose. Ako želite da se takvo stanje promeni, najpre treba da obezbedite

najnužnije – ojačate zidove da se kuća ne bi potpuno srušila, postavite prozore, dopremite hranu i odeću za ukućane, obezbedite ogrev da prezime. U narednoj fazi kuća treba da se poveže sa vodovodom, kanalizacijom, gasnom mrežom, ukućani da se obuče da nešto rade i zarađuju, sve da bi se uveo koliko-toliko normalan život. A onda u trećoj fazi odlučite da uredite kuću tako da bude jednako lepa i održiva kao i kuće u okruženju: postavljate nova vrata i prozore koji dihtuju i štede energiju, menjate stare instalacije u skladu sa standardima, u domaćinstvu koje je počelo da se obnavlja obeležavate stoku, a na njivi koja je obrađivana kulture koje seuzgajaju, u obližnjoj prodavnici ukućani počinju da kupuju proizvode koji imaju deklaracije o poreklu robe i sertifikate o bezbednosti hrane. Otvarate vrata jedinstvenog evropskog tržišta i, korak po korak, uvodite novu tehnologiju, jačate konkurentnost, da bi ukućani više zaradili, bolje živeli, deca išla u škole sa modernim programima, a bolnice bile modernije opremljene.

Sredstva iz IPA se mogu koristiti u osnovi na četiri načina:

1.

Kao „tehnička pomoć“, što obično uključuje angažovanje eksperata, konsultanata, koji onda pružaju usluge našim institucijama, npr. našem Odeljenju za zaštitu potrošača, pripremaju projektnu dokumentaciju, pripremaju strategije, sprovode obuke, treninge, itd.

2.

Zatim, kroz „tvining“ od engleskog twinning – što znači uparivanje, kada se, sama reč kaže, jedna domaća institucija, npr. Odeljenje za zaštitu potrošača upari sa institucijom

sličnog tipa iz neke od država članica Evropske unije, i sprovodi projekat zajedno sa njom koji se tiče prenošenja znanja, iskustava, pružanja pomoći na usklađivanju propisa, itd;

3.

Potom su tu „investicioni projekti“, koji uglavnom uključuju nabavku opreme, izvođenje radova, sprovođenje inansijskih aranžmana sa drugim finansijskim institucijama.

Da bi se usvojio ovakav jedan projekat, neophodno je pripremiti odgovarajuću projektnudokumentaciju, npr. studiju izvodljivosti, finansijske i ekonomske analize, procenu uti

caja na životnu sredinu, dozvole, itd.

4.

Konačno, tu su „grantovi“, koji predstavljaju dodelu sredstava za finansiranje posebnih projekata civilnog društva, lokalne samouprave, agencija, itd. Obično funkcionišu tako što se raspiše pozivza prikupljanje projekata, gde ovlašćeni predlagači pripremaju predloge projekata u odgovarajućem formatu. Svi pozivi dostupni su na sajtu Delegacije Eu u Srbiji (www.europa.rs), ili ISDACON-u (www.evropa.gov.rs).U izuzetnim i posebno opravdanim okolnostima moguće je obezbediti i direktnu budžetsku pomoć

5.

Druga IPA komponenta – prekogranična saradnja,Može se  često sresti skraćenicu

CBC koja dolazi iz njenog engleskog naziva Cross Border Cooperation – funkcioniše po drugačijim pravilima i procedurama. Kroz ovu komponentu se pospešuje saradnja Srbije sa susedima kroz zajedničke lokalne i regionalne projekte koji imaju za cilj jačanje veza među ljudima, održivi razvoj, sprečavanje organizovanog kriminala, razvoj turizma, obezbeđenje granica, unapređenje zajedničkih akcija koje uključuju lokalne aktere iz pograničnih područja.

Kako IPA radi?

Do sada smo saznali šta je IPA, šta je bilo pre IPA, koliko novca ima u „IPA fondovima Evropske unije“, koliko od tog novca je namenjeno Srbiji, saznali smo šta bi se desilo sa oronulom kućom da nije bilo IPA, ali i naučili kako da ojačamo Odeljenje za zaštitu potrošača u Ministarstvu, odnosno šta se može uraditi sa novcem iz IPA. Ono što nismo saznali jeste kako IPA zapravo radi, tj. kako se ona sprovodi. Sada dolazimo da mesta gde ćemo odmrsiti to klupko zvano IPA do kraja, da bismo saznali kako teče taj proces „programiranja“, kada počinje, kada se završava, kada sledi faza sprovođenja ili „implementacije“ projekata . Makar jednom godišnje čujemo iz medija kako predstavnik naše Vlade i predstavnik Evropske unije u Srbiji, potpisuju nešto što zovu Finansijski sporazum. Često čujemo da je počelo „programiranje“ IPA za ovu ili onu godinu. Ali nekako nam izmiče da saznamo na kakve će projekte taj novac biti potrošen, da li uopšte možemo i kako da utičemo na raspodelu tog novca, i da li ćemo osetiti neku realnu promenu sprovođenjem projekata?

Evo kako to ukratko izgleda. Na početku IPA  beše Uredba Saveta 1085/2006 od 17. jula 2006. godine, i potom Uredba Komisije 718/2007 od 12. juna 2007. Njima je utvrđen pravni okvir za sprovođenje IPA za period 2007-2013.

    Na osnovu ovih osnovnih dokumenata, počinje „programiranje“ IPA, a to ne znači ništa drugo do donošenja niza dokumenata određenim redosledom, čime se prelazi put od predviđanja količine sredstava u budžetu Eu do formulisanja projekata na koje će taj novac biti potrošen. Kompletan proces „programiranja“ IPA koordinira „Nacionalni IPA koordinator“, ili skraćeno NIPAC (National IPA Coordinator) – u Srbiji to je potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije.

      NipaC-u u tome pomaže Sektor za fondove Eu i razvojnu pomoć u okviru Ministarstva finansija, ili kako najčešće u tim krugovima zovu ovu službu DaCU(skraćenica od njenog ranijeg naziva – Jedinica za koordinaciju razvojne pomoći, ili Development and Aid Coordination Unit na engleskom jeziku).Prvi u nizu dokumenata koji se donose je Višegodišnji indikativni finansijski okvir, a kako je to jedan naziv koji je vrlo lako zapamtiti, često možete naići na njegovu skraćenicu MiFF, od engleskog Multi-annual Indicative Financial Framework. Ovaj dokument donosi Evropska komisija, i on zapravo nije ništa drugo do jedna poveća tabela, koja predstavlja okvirni, tj. „indikativni“, plan potrošnje sredstava po komponentama i zemljama, koji može biti revidiran.

Specifičnost procesa „programiranja“ IPA jeste da će sredstva koja su izdvojena za neku godinu početi da se troše tek nakon oko dve godine. Drugim rečima, ukoliko proces

programiranja otpočne u 2009, sprovođenje će otpočeti tek početkom 2011. Naime, toliko dugo može potrajati period od početka programiranja, kroz fazu izbora projekata i zaključivanja Finansijskog sporazuma između Srbije i Eu, preko javne nabavke i zaključivanja ugovora za svaki odo-breni projekat, do početka sprovođenja projekta. To znači da je potrebno pažljivo unapred planirati i procenjivati reformske poslove koji će se sprovoditi tek za dve godine.

Kako to u praksi izgleda?

      Zamislimo da je novembar 2009. godine, i da je počeo proces programiranja pomoći za IPA 2011, za komponentu 1. NIPAC i DACU tada počinju pripremu Nacionalnog godišnjeg programa koji zapravo predstavlja paket projekata sa raspodelom sredstava IPA koja su na raspolaganju. Uporedo sa tim, tokom prva četiri meseca procesa programiranja, od novembra 2009. do februara 2010. traje period utvrđivanja prioriteta, putem svojevrsnog konsultativnog procesa, koji se odvija u trouglu NIPAC – ministarstva – Delegacija Eu. O čemu se oni konsultuju? O prioritetnim ciljevima za korišćenje sredstava iz IPA. Tokom narednih mesec dana (mart 2010.), institucije uz pomoć DACU i tehničke pomoći prave „nacrte predloga projekata“ili koncepte projekata i njihove „logičke matrice“.

    Kada projekti počnu da se sprovode, otpočinje monitoring (praćenje), a potom i evaluacija (vrednovanje). U okviru IPA, monitoring se obavlja tokom sprovođenja samog projekta, da bi se proverilo da li sprovođenje projekta i postignuti rezultati odgovaraju planu aktivnosti. Evaluacijom se, za razliku od monitoringa, ocenjuju efekti projekta, sa posebnim osvrtom na održivost rezultata. Dakle, projekti tokom, i po završetku sprovođenja nisu zaboravljeni već se kontinuirano prate i ocenjuju.Ovakav proces važi samo za prvu komponentu IPA. Sredstva u okviru druge komponente IPA se koriste u cilju jačanja prekogranične saradnje dve susedne države kroz zajedničke lokalne i regionalne inicijative. U okviru ove komponente finansiraju se projekti u oblasti životne sredine, preduzetništva, turizma, zapošljavajnja, obrazovanja, kulture, sprečavanja i borbe protiv organizovanog kriminala itd. A koje oblasti će biti finansirane određuju države koje učestvuju u određenom programu prekogranične saradnje kroz pripremu tzv. prekograničnog programa.

    Srbija učestvuje u osam programa prekogranične saradnje i to: sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, kao i u dva programa koji obuhvataju više država tzv. Jadranski program i program Jugo-istočna Evropa. Navedeni programi prekogranične saradnje se sprovode kroz objavljivanje poziva za podnošenje predloga projekata.

    A predloge projekata mogu da podnose isključivo neprofitne organizacije/institucije, kao što su organi lokalne samouprave, škole, organizacije civilnog društva, itd. Za sam projekat je bitno da se aktivnosti i rezultati sprovode sa obe strane granice, da za sve važe ista pravila i da u proektu učestvuju partnerske organizacije iz obe države.

……………………………………………………………………………………………..

IPA fondovi? Finansije, komponente , iznosi sredstava …

Predstavljaju  instrument Evropske unije za bespovratnu finansijsku pretpristupnu pomoćzemljama kandidatima, kao i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU .

IPAobjedinjuje pet pretpristupnih instrumen ata koji su se koristili pre 2007.

godine: PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS, U periodu od 2000. do 2006. godine Republika Srbija je koristila sredstva CARDS programa u iznosu od oko 1,2 milijardi evra

Ukupna finansijska vrednost za sve zemlje korisniceIPA u periodu 2007-2013

iznosi 11.468 milijardi evra.Za Srbiju je zaključno sa 2012. godinom iz IPA izdvojeno približno1.2 milijarde evra.

Sredstvima iz IPA su se finansirali: infrastrukturni projekti,

Nabavke isubvencije; razvoj administrativnih kapaciteta; pomoć za realizaciju i upravljanje programima; u izuzetnim slučajevima, budžetskapodrška

.IPA ima pet komponenata, i to:

1.pomoć tranziciji ka tržišnoj ekonomiji i izgradnja i jačanje institucija,

2.prekogranična saradnja sa susednim zemljama,

3.regionalni razvoj koji obuhvata transport, životnu sredinu ikonkurentnost,

4.razvoj ljudskih resursa i 5.ruralni razvoj.

4 Ko su zemlje korisnice IPA fondova?

Budžet EU za period do-2020.

Za IPA 2  je predložen iznos od 14.1 milijardi evra, što je u poređenju sa postojećim IPA budžetom više za oko 2.6 milijardi evra

Bile su ovo osnovne informacije o fondovima Evropske unije, sa posebnim akcentom na IPA fondove, što je naš projektni zadatak. Naš Projekat će vam omogućiti da saznate šta o IPA fondovima kaže predsednik Opštine, šef kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, a tokom projekta ćemo vas upoznati i sa praktičnim rezultatima u proteklom višegodišnjem periodu.

Tagovi: ,



Komentari su zatvoreni.

Back to Top ↑

  • Prijatelji Plus radija i portala Plusonline