Plus Online Android

AHA Mura Boban Tolić Branislav Kostić Direkcija za izgradnju Dom kulture FK Radnički Pirot Gimnazija JP "Gradska toplana" JP "Komunalac" JP Vodovod i kanalizacija Karate KK Pirot KMF Pirot obrazovanje ORK Pirot Pirotsko leto Politika Rodoljub Ćirić Tigar ad Vladan Vasić zdravstvo ŽKK Gimnazijalac ŽRK Pirot
Lepota i zdravlje voce

Objavljeno 17.08.2016. | objavio Plusonline

0

I semenke iz voća su korisne, ne bacajte ih!

Priznaćete da smo svi jedva čekali leto kako bi jeli sveže voće i povrće pravo sa drveta ili pijace. I dok u slast žvaćemo sočne proizvode prirode često i ne znamo da koštice tog voća ne moramo baciti.

Mnoge od njih imaju veoma zdravo dejstvo na organizam, leče mnoge bolesti i predstavljaju prevenciju za mnoga stanja i poremećaje.

Lubenica nije samo crveno meso

Kada biste znali koliko je korisno jesti semenke lubenice više nikada ne biste manijačno nožićem čistili svaku crnu tačkicu sa kriške. Koštice ovog slasnog zalogaja moguće je jesti i cele, kako kažu nutricionisti, da bi se fizički očistila creva, ali ih je bolje konzumirati samlevene ili istucane u avanu. Kao takve moguće ih je dodati u hranu, mešati sa vodom ili medom ili dodati u dnevni smuti ili voćni sok. Šta god, ali svakako ih ne treba izbegavati. Lista prednosti je podugačka. lubenica

Pored toga što je predstavlja izvor proteina, tako da čaša semena lubenice zamenjuje skoro polovinu dnevne doze proteine za odraslog čoveka, ove magične semenke mogu biti i sjajan zaštinik srca i krvnih sudova, zbog sastojka arginina. Vitamini B grupe, naročito B1, B2, B3 i B6, zaslužni su za normalno funkcionisanje nervnog sistema i organa za varenje. Minerali magnezijum, koji pomaže normalan rad pankreasa i ublažava posledice dijabetesa i cink koji pojačavaju imunitet zastupljeni su u veoma velikoj količini u samo jednoj šolji ovih semenki, dok dijetetska vlakna potpomažu varenje i izbacivanje kamena iz žuči i bubrega. Postoji i čitav niz čajeva za lečenje parazita iz creva i snižavanje temperature, konačno istucano seme pomešano sa prokuvanom vodom predstavlja prirodnu masku za čišćenje lica i smanjivanje bora.

Koštica kajsije leči mnoge bolesti

Zahvaljujući istraživanju američkog biohemičara Ernesta Krebsa, jezgro koštica kajsije sve češće se spominje kao moguće sredstvo za lečenje raka.

kajsijaPrema tvrdnji tog lekara ali i mnogih drugih, a na osnovu istraživanja načina života naroda u južnoj Americi i Meksiku, konzumiranje koštica kajsije zaista smanjuje rizik od oboljevanja od raka i pomaže već obolelima. Sve to čini zahvaljujući amigalinu (liatrilu) odnosno vitaminu B17 kojeg u ovoj koštici ima u velikoj količini. Naučnici tvrde da je najbolje osušiti košticu na Suncu i nakon nekoliko dana istucati je i izvući jezgro, koje se može jesti samo ili sa hranom. Preporučuje se uzimanje barem nekoliko ovih jezgara preko dana.

Jabuka je zdrava, ali da li je i koštica?

Govoreći o kanceru, često se kao moguća pomoć preporučuje i konzumiranje koštica jabuke zbog takođe prisutnog vitamina B17. Ono što se govori za kajsiju skoro je identično preporukama za konzumiranje koštica jabuke, ali sa jednim veoma važnim ograničenjem. Koštice jabuke mogu biti otrovne ako se konzumiraju u velikoj količini zbog cijanida koje ove koštice imaju u sebi u većoj količini. Sa jedne strane, naš organizam može preraditi cijanid u malim količinama bez ikakvih posledica, ali sa druge, velika količina predstavlja otrov.

Kako ćemo znati šta je velika količina? Stručnjaci preporučuju konzumiranje 7 koštica dnevno, ni manje ni više. To je količina koja sprečava rak (neki doktori tvrde da je ta količina sasvim dovoljna da zaustavi rak, pozivajući se na određena plemena u južnoj Americi koja nikada nisu imala rak), dok je sve više od toga potencijalna smrtonosna količina zbog prisustva cijanida.

jabukaGovoreći o semenkama voća, postoje neke koje nikako ne bi trebalo konzumirati, makar ni u maloj količini. To su semenke koje se nalaze u višnjama, šljivama, breskvama i kruškama. Iako sve one imaju skoro isti sastav kao koštice kajsije, opasnu cijavodoničnu kiselinu proizvode u znatno većoj količini i postaju opasne. Ovom spisku treba dodati i koštice koje se nalaze u južnom voću koje, doduše, nisu otrovne, ali mogu izazvati iritaciju organizma ako se samelju, tako da bi osobe koje imaju osetljiv želudac trebalo da ih gutaju.

Svako seme može se hladnim ceđenjem pretvoriti u ulje, koje se opet može konzumirati u ishrani ili rastvarati i razmazivati na koži. Kako je ta vrsta prerade nemoguća u kućnoj radinosti, ostaje da se okrenemo prodavnicama zdrave hrane. U svakom slučaju, ako vam se ovoga leta i dogodi da neku košticu progutate, ništa strašno. Organizam će je već pametno iskoristiti.

*preuzeto sa sajta kodren.com http://kodren.com/zdrava-ishrana/735-ne-bacajte-sve-u-smece-i-semenke-iz-voca-mogu-biti-korisne.html

Tagovi: , ,



Komentari su zatvoreni.

Back to Top ↑