15.Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota: Naš Budžet za poljoprivredu je medju najvećima u Srbiji. Beležimo sve veći broj registrovanih gazdinstava i grla stoke!

Razgovor sa Vladanom Vasićem, gradonačelnikom, iskoristićemo i za analizu svega što smo u proteklom periodu saznali na terenu, razgovarajući sa poljoprivrednim proizvodjačima, ali i visokim funkcionerima u ovoj oblasti. Ono što smatramo najznačajnijim je da je jedna od najznačajnijih funkcija lokalne zajednice da obezbedi povoljnije infrastrukturne i druge uslove za razvoj poljoprivrede i drugih delatnosti koje bitno utiču na kvalitet života svih
stanovnika .

1. NAŠE SAZNANJE GRAD PIROT JE UČINIO MNOGO KONKRETNIH AKCIJA NA OBEZBEDJIVANJU USLOVA ZA ŽIVOT LJUDI NA SELU!!!


2. GRAD PIROT JE FORMIRAO JEDAN OD NAJVEĆIH BUDŽETA ZA POLJOPRIVREDU U SRBIJI , S OBZIROM NA BROJ STANOVNIKA !

Ovo konkretno znači da su stvoreni ambijentalni uslovi i preduzetničku atmosferu koji će omogućiti da se raspoloživi resursi i stečena znanja iz ovog sektora privrede transformišu u razvojne programe i projekte.

3. GRAD PIROT JE DOPRINEO DA SE VELIKI BROJ POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA REGISTRUJE I TAKO OMOGUĆI DALJI RAZVOJ . ZNAČAJN PODSTICAJ IMAJU I POLJOPRIVREDNE INSTITUCIJE

Dakle, bilo je potrebno da se u proces razvoja poljoprivrede uključe domaćini (posebno registrovana poljoprivredna gazdinstva), zemljoradničke zadruge i udruženja iz oblasti agrara, veterinarskestanice, preduzeća i radionice za preradu poljoprivrednih proizvoda i dr.

Sve napred rečeno zasnovano je na sledećem:

Značajniji prirodni resursi na području opštine Pirot su
* oko 69.730 ha poljoprivrednog zemljišta,
* oko 42.000 ha šuma,

* relativno veliki hidroenergetski

* izuzetno veliko bogatstvo najkvalitetnije vode za piće (iz prirodnih tekućih i podzemnih izvora),
* bogatstvo biljnog i životinjskog sveta.

I pre nego emitujemo razgovor sa Vladanom Vasićem, gradonačelnikom, o svemu što smo naveli , evo nekoliko podataka, koji karakterišu poljoprivredu u Gradu uopšte, a samim tim se odnose i na sela na Kružnom putu.

Ukupne zemljišne površine na području opštine Pirot iznose 123.200 ha, od
kojih poljoprivredne površine 69.619 ha, što čini 56,7% (tab. 1).
• Poljoprivredno zemljište 69.916 56,7
• Šumsko zemljište 41.756 33,9
• Neproduktivno zemljište2 11.528 9,4
.............................................................
Kategorija Površine ha Struktura %
.Poljoprivredno zemljište 69.916 100,0
• Oranice i bašte 20.829 29,8
• Voćnjaci 1.785 2,6
• Vinogradi 1.894 2,7
• Livade 14.091 20,1
• Pašnjaci 31.313 44,8
• Ribnjaci, trstici, bare 4 -
Obradive površine (oranice, bašte, voćnjaci, vinogradi i livade) obuhvataju
38.599 ha, što čini 55,2% od ukupnih poljoprivrednih površina.

................................................................

Sledeći navodi koje smo pomenuli u najavi, sa gradonačelnikom Vladanom Vasićem najpre smo razgovorali o stvaranju uslova za kvalitetniji život , o izgradnji infrastrukture, što bi , naravno uticalo da se mladi vraćaju na selo. Figurativno, da “vrate i drugu cipelu”!

Drugi detalj koji je veoma bitan za poljoprivrednike, koji su kroz razgovore stalno pominjali, ticao se pomoći Grada, odnosno Fonda za poljoprivredu. Naravno da poljoprivrednici očekuju i stabilniju politiku kada je razvoj poljoprivrede na nivou Srbije u pitanju.

Treći segment o kome se takodje kroz Projekat govorilo je davanje državnog zemljišta pod zakup. Vasić kaže da u Gradskoj upravi i Odeljenju za poljoprivredu na tome rade.

Detalji iz Strategije razvoja poljoprivrede Grada Pirota

Za Grad Pirot, Strategija razvoja poljoprivrede je prevashodno ekonomsko, a za većinu poljoprivrednih proizvođača i gazdinstava i egzistencijalno pitanje. Za ekonomiju države u celini, poljoprivreda, kao jedan od najznačajnijih sektora privrede, ima posebnu ulogu i značaj u svim fazama njenog razvoja. Između poljoprivrede i drugih sektora privrede postoji jaka međuzavisnost, koja se sa ekonomskim razvojem zemlje sve više povećava.
Poseban značaj poljoprivreda ima u uslovima ekonomskih i drugih kriza, zbog dva osnovna razloga: prvo, proizvodnja hrane je manje podložna kriznim oscilacijama, i drugo, ulaganjem u poljoprivredu pokreće se razvoj više drugih privrednih grana, a posebno prerađivačke industrije i trgovine. Navedenim razlozima je potrebno dodati još jedan i to veoma bitan. U pripremama zemlje za ulazak u EU, u poljoprivredi se moraju izvršiti korenite reforme, kako bi bila u uslovima jednog velikog tržišta, konkurentna agrarno visoko razvijenim zemljama.

Osnovni smisao predstojećih reformi u poljoprivredi se sastoji u:
• prilagođavanju strukture poljoprivredne proizvodnje potrebama evropskog i
mogućnostima plasmana na druga svetska tržišta;
• obezbeđenju kvaliteta proizvoda u skladu sa standardima EU, koji se vrlo često
dopunjavaju ili menjaju;
• povećanju proizvodnje po jedinici kapaciteta i uloženog rada, kako bi cena
proizvoda na jedinstvenom tržištu bila konnkurentna.

Normativni okvir za izradu i usvajanje Strategije
Osnovni ciljevi poljoprivrede Srbije, prema važećoj Strategiji, su:
(1) Izgraditi održiv i efikasan poljoprivredni sektor koji može da se takmiči
na svetskom tržištu, doprinoseći porastu nacionalnog dohotka;
(2) Obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i
bezbednosti;
(3) Osigurati podršku životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede,
a nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme;
(4) Osigurati podršku održivom razvoju sela;
(5) Sačuvati životnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje,
(6) Pripremiti poljoprivredu Srbije za integracije u EU;
(7) Pripremiti politiku domaće podrške i trgovine u poljoprivredi za pravila
Svetske trgovinske organizacije;
uredbi koje usvaja Vlada svake godine.

Sa aspekta razvoja poljoprivrede na području Pirota, od posebnog značaja
su uredbe i druga podzakonska akta kojima se podstiče razvoj grana i linija
poljoprivredne proizvodnje koje su specifične za ovo područje, kao:
• stimulisanje (putem premija) proizvodnje mleka;
• podrška nabavci osnovnog stada u stočarstvu i regresiranje priplodnih grla;
• podsticanje podizanja višegodišnjih zasada voća i vinove loze;
• podsticanje proizvodnje više prehrambenih proizvoda sa zaštićenim
geografskim poreklom;
• podrška razvoju organske proizvodnje u poljoprivredi;
• podsticanje revitalizacije zapuštenih i zaraženih voćnjaka i vinograda;
• regresiranje inputa u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji;
• podrška ruralnom razvoju;
• subvencioniranje investicija u prehrambenoj industriji i nabavci;
• obezbeđenje kredita pod povoljnijim uslovima za otkup poljoprivrednih
proizvoda;
• podsticanje izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje još nije
postignut odgovarajući nivo konkurentnosti; i dr.

I na kraju našeg Projekta, dobra informacija za poljoprivrednike!!!!

Ovih dana pripremljen je predlog Budžeta za 2018. godinu koji će usvajati poslanici na sednici od srede 6. Decembra. ministarstvu poljoprivrede budžet veći za 5,4 milijarde dinara.

"Poljoprivredni budžet će naredne godine iznositi 44,109 milijardi dinara što je za oko 5,4 milijarde više nego ove godine kada je iznosio 38,7 milijardi dinara", rekao je danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević.

On je na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu, gde je razmatran Predlog republičkog budžeta za 2018. godinu rekao da će 90 odsto budžeta za poljoprivredu, 34,3 milijarde dinara, biti iskorišćeno za subvencije i kapitalne izdatke.

"Od ukupnog budžeta za poljoprivredu za podsticaje će biti iskorišćeno 30,6 milijardi dinara, od čega za direktna plaćanja 21 milijardu, dok je za ruralni razvoj opredeljeno 5,25 milijardi, a ove godine je za tu namenu bilo izdvojeno 3,8 milijardi dinara", rekao je Stanojević.

Dodao je da je planirana gradnja kapitalnih objekata za vodosnabdevanje i atarskih puteva, a 300 miliona dinara je namenjeno kupovini ledolomca.

Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković rekao je da će poljoprivrednici koji poseduju više od dva hektara zemlje moći da konkurišu krajem ove i početkom sledeće godine za bespovratna sredstva iz IPARD programa EU za kupovinu traktora.

"Srbija je za 2015. godinu iz IPARD programa dobila bespovratnih 15 miliona evra koja mora da iskoristi do kraja sledeće godine, pa je zbog kratkog roka u Ministarstvu poljoprivrede odlučeno da to bude kupovina mehanizacije", rekao je Živković.

Za bespovratna sredstva iz IPARD programa za kupovinu mehanizacije, gradnju hladnjača, silosa i drugih kapaciteta poljoprivrednici će, prema njegovim rečima, moći da konkurišu u junu sledeće godine i imaće rok od dve godine da realizuju te projekte.

Član odbora‚ poslanik Dveri Miladin Ševarlić pitao je predstavnike resornog ministarstva zašto je budžet za poljoprivredu manji od zakonom propisanog od pet odsto ukupnog budžeta, a dobio je odgovor da je budžet ove godine povećan 13,3 odsto.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Nenad Mijailović je rekao da je Ministarstvo poljoprivrede preuzelo i obavezu otplate deset milijardi dinara dugova za poljoprivredu iz prethodnih godina.