Ne znam sve zbog čega, ali počeo sam da osećam poseban umor i neko drugačije raspoloženje kada krenem iz Radija! Nikada do sada nije bilo tako! Neki neverovatan pritisak, užasnu borbu vodim tokom prepodneva sa samim sobom i ljudima. Taj pritisak i ta borba često se pretvore u razočarenje. Ali, u istom trenutku pokušavam da se hrabrim jer, zaista mislim da sve ovo što radimo ima svoju posebnu životnu vrednost!

Da, ovo je zaista lep, ali u isto vreme užasan posao. Kad kako! Užasan, posebno onima koji kao mi žele da rade savesno i koje uznemirava svaka nepravda, neistina, loša reč...

Sa ovakvim raspoloženjem danas sam napuštao Redakciju. Portal je napunjen! Ovih dana, iako je vikend ,,hiljadu dogadjaja,, a naša želja je da budemo svuda, da ne uvredimo... Da sve pratimo!

Na Portalu danas nismo imali poseban ,,post,, o maloj Mili. Pomenuli smo je u priči o humanosti rukometašica i Danima Pirota u Nišu. Nisam insistirao na novim detaljima jer se nekim ljudima počelo da ne dopada što tako radimo. A mi, na sreću, smatramo suprotono. Dok se Mila, naše dete pirotsko, bori tamo u Istanbulu, naša obaveza, više od toga, kao medija je da bude uz nju, da podsećamo dobre ljude da je ne zaborave, da pomognu kako bi se vratila zdrava! Naša Mila Panić, petogodišnji mali nemirko!!! Naravno da nisam ulazio u posebne polemike, ali, ako drugi mediji ćute i nemaju takav odnos i ,,provlače nas kroz blato,, što mi to ovako radimo, zašto mi ne bi bili drugačiji... Uostalom, dobro je, ali mnogo teško u ovom gradu biti drugačiji! To ne vole svi!!!

Sa takvim (ne) raspoloženjem seo sam da prezalogajim i pobegnem, ako je moguće u snove.

Bilo je negde posle ,,tri,, kada su jedan za drugim stizali signali o porukama. U početku nisam obraćao pažnju. Kasnije, kada je učestalo, uzeo sam telefon!

,,Jelena Milina mama,, !!!

Tako sam je upamtio!

Najpre su jedna za drugom stizale slike, a potom njen prvi sms, zatim, drugi, treći... Uzvratio sam i počeo da postavljam pitanja. Odgovarala mi je s pauzama. Sve to trajalo je sigurno pola sata, a onda je zazvonio vajber (viber).

,, Jelena Milina mama,, !

Zastao mi je dah. Bio sam zbunjen, šta sad, kako... Jelena mi je pomogla. Pričala je, kao da želi da skine teret sa sebe, da otvori dušu...

Veza je bila loša, isprekidana, ali sam uspeo da razumem sve ono što je bilo najbitnije i pretvorio u njen monolog. Monolog majke koja već drugu nedelju započinje borbu za svoje dete u turskoj bolnici! Tamo u Acibadem Atakent bolnici gde se bori, sakriva suze, steže joj se često u duši, u srcu, tamo gde se igra sa svojom devojčicom i hrabri je. Smišlja priče o ošišanoj kosici da je tako moralo da bude da ne bi bila kovrdžava! Mila je tada razumela i prihvatila ...

... Moram, moram tako da kažem, Mila je dobro! Kako smo se plašili, za sada je dobro, mada ima trenutaka kada se borimo, kada neće da jede, kada joj je sve gorko, kiselo, da ne voli to što joj donesu, neće da ustane iz kreveta, da se igra sa Sefom njenim drugom, bolničarom ... Ponekada je drugačije. Voli i grisine i ponešto od hrane što donesu. Ima svoje društvo. To su troje iz medicinskog osoblja koji brinu o njoj. Sefa, njen drug kako ga ona zove i dve sestre istog imena - Rabija!

Mi smo u jednom apartmanu. Same! Slobodno mogu da kažem hermetički zatvorenom. Tu osim mene, koja nosim masku i posebnu odeću, mogu da udju samo Sefa i dve Rabije. Svi isto obučeni. Na preglede nas vode u ordinacije lekara ili gde već treba. Sve je sterilno. Da ne nabrajam, od posteljine, stočića i stoličica, igračaka...

Kako ljudi vode brigu o čoveku, možda zato što je dete, ali to je za svaku zahvalnost.

Mila je danas, ponedeljak, oko ,,tri,, po turskom vremenu, završila prvu hemoterapiju. Prima se 20 sati pet dana. Pre terapije dobije neke lekove i infuziju. Juče joj je baš bilo teško. Malo je povraćala. Danas je bolje. Mila je heroj, kako se ona bori sama sa sobom. Dete od pet godina, a imam utisak da je sve razumela! To kao majka osećam.

Infuziju i lekove primaće 24 sata do sutra u ,,tri,,. Ako sve bude u redu s nalazima, ako se dobro oseća, ako je krvna slika dobra, poslednji put ,,nije bila loša,, sutra popodne idemo kući, kako ja kažem, izlazimo iz Bolnice. Ovo ,,kući,, nije Pirot, to je Hotel u koji se vraćamo. Mila će 21 dan biti u Hotelu u pripremljenoj sobi. Svaki drugi dan dolazićemo na kontrolu. Bolničko vozilo će u zakazano vreme dolaziti po nas! Predvidjen je ultrazvuk. Neće da je snimaju na skeneru da je ne bi zračili.

Moram da kažem, ne želim time bilo koga da uvredim, da se sve razlikuje. Hemoterapija je drugačija. Turci rade po američkoj metodi lečenja svih bolesti. Njihovi lekari idu u Ameriku na specijalizaciju. U Srbiji se u vrhunskim centrima leči po evropskoj metodi.

Čekamo važan nalaz, uzet je uzorak koštane srži. Mikroskopski nalaz je uredan, sada patolog treba da kaže svoje. Naši su u Beogradu rekli da je nalaz dobar, ali su radili samo mikroskopski pregled. Za nas je i to, kao i ultrazvuk posle hemoterapije, od najveće važnosti. Čekam i brinem. Nekada se sakrijem da se isplačem, da olakašam sebi. Pred Milom se uvek smejem i šalim sa njom. Kad je raspoložna čak i učimo. Evo to sam se sada na kraju setila. Šaljem vam sliku knjige koju učimo. ,,Zemlja u kojoj živim,,. Mila je u sredini napisala - Pirot i to mi stalno pokazuje. I Sefi i Rabiji stalno pokazuje.

Telefonske veze su loše, danas sam eto uspela da vas čujem! Veze sa Pirotom su povremeni kratki razgovori sa Mikijem, Draganom, dr Snežanom iz Niša. Vaš Portal gledam uvek kada imam internet. Videla sam da je gradonačelnik rekao da će se izdvojiti novac za lečenje naše bolesne dece. Ja mu se kao majka teško bolesnog deteta od srca zahvaljujem. Hvala im u ime svih majki koje imaju moju ili sličnu muku!

Videla sam da nam naši ljudi pomažu. Mnogo hvala svima. Samo da Mila ozdravi, imam želju da svakome zahvalim što misle na nas...

I tu se veza prekinula... Imam utisak da i Mila nije mogla da izdrži više...

... Bilo mi je potrebno dugo da ćutim. Nisam mogao da spavam! Svaka reč još uvek odjekuje!

Nešto kasnije čuo sam uvek snažan, pun optimizma glas kume Dragane Marinković Ćirić. Miki je došao i doneo spisak novih dobrih ljudi. Dragana mi je diktirala, a ja sam pisao:

1. Clear – Alan Pecarski 50.000


2. Škola Dušan Radović djaci i osoblje 62.010


3. Gotovinski račun 28.000 ne znamo ko je , izvinite, javite nam


4. Gotovinski račun 125.500 Pirotski maturanti - "Dobra vila"!


5. Skupština stanara zgrade 2 A Knjaza Miloša 50.000


6. ŽRK Pirot, novac sa humanitarneutakmice sa Topličaninom kutija – 10.600


7. 7. Dani Pirota – kutija 1.500 dinara Niško udruženje Pirosi 5.000 din.

Hvala vam dobri ljudi!!