Da vam na početku kažem kako se sve desilo. Malo više je privatno! Kajao bih se do kraja života da svom unuku ne pokušavam da priuštim neke od njegovih želja. Skroman je, razumemo se, tako da nisam često u prilici da se radujem kada nešto poželi. Ovoga puta, da budem iskren želja nam je bila obostrana.

Majstorica, Zvezda – Budućnost. Jeste da smo se nadali da Zvezda dobije meč u Podgorici, ali, videli ste šta se dogadjalo. Posebno u trećoj.

Nije nam bilo pravo što je posle četvrtog meča bilo 2:2, ali, otvorila se prilika da ispunim Andriji želju i vidimo taj odlučujući meč.

Kari je te večeri dobio Efes u gostima, izjednačio na 1:1! Poslao sam poruku da čestitam pobedu kao i uvek. Uz čestitku, ovog puta, to inače činim kada su velike Zvezdine utakmice i kada nema karata , predložio sam da pokuša da za našu "trojku" obezbedi ulaznice. Prošla su dva –tri dana. Već smo se dogovarali o detaljima gde ćemo i uz šta na stolu, da gledamo peti meč.

Bila je nedelja 21. april, 19,51h. Signal, da je na Whats App stigla "Nešo javi se Nebojši Iliću odmah, broj tlf. ..."

Po dogovoru, Nebojša Ilić se pojavio oko 17.15 h na službenom ulazu. Razumeo sam njegovo raspoloženje, razmenili smo koju reč, dok smo se peli lftom, pitao sam za Stratosa. Rekao je da je za njega sezona završena. Regland ne igra. Kad smo izašli iz lifta, Andiriji je onako uz osmeh rekao, ne brini, pobedjujemo !!!

U Halu smo ušli rano. Posle kafe koju smo popili. Bilo je 17,45. Na tribinama , pa bilo je već preko dve hiljade zvezdaša.

Nisam snimio baš sve detalje, kada je Noris Kol gadjao redara loptom i zaradio slavu negodovanja i po koji predmet. Neko od njegovih ga je odveo u svlačionicu. Sa velikim slušalicama , provokativno, gledao je ka tribinama, gegajući se kao svaki američki košarkaš, otišao je u svlačionicu.

Vreme je sporo prolazilo. Negde posle šest, jedan za drugim izlazili su Zvezdini igrači. Kakva je to eksplozija bila. Ali, onaj huk, grmljavinu, nikada neću zaboraviti kada su se pojavili košarkaši Budućnosti. Rekao bih da je sva ona muka koja se nakupljala u ljudima dok su na televiziji gledali sve one scene pre utakmice, neke sudijske odluke u drugom poluvremenu, pogotovo treće utakmice, da kao da je sva ta muka eksplodirala. Sve se tu pomešalo. Nije to bila reakcija Zvezdinih navijača, rekao bih da su se ljudi osećali uvredjenim, poniženim svim onim što su videli i čuli.

Zagrevanje je kratko trajalo, tamo kod koša Budućnosti bilo je provokacija iz prvih redova pod košem. Bilo je na terenu redara, bilo je nekih civila, Budućnost je imala svoje "čuvare" prateći Repešin "ansambl", treneri, kondicioni, statističari, maseri, lekari, svi su se našli na terenu. Da, iz partera sa druge strane pala je stolica. Nisam video da se Gordić žalio. Pljuvanja i uvreda bilo je. Ali, daleko od onog izlaska košarkaša Zvezde u trećoj utakmici. Bio sam uznemiren, šteta, nisam snimio kada su košarkaši Budućnosti, za razliku od Zvezdaša u Podgorici "pobegli, sa ,,megdana"!!

Na semaforu je uključeno ono vreme od 10 minuta do početka. Dogovora nije bilo. Gledaoci nervozni, Zvezdini košarkaši sedeli su i čekali. Deset minuta do početka meča je prošlo. Čulo se skandiranje ,,šampioni,,! Smatralo se da je isteklo vreme čekanja. Nešto kasnije, uz novu grmljavinu, posle opomene glavnog sudije da će odsvirati kraj i proglasiti pobedu Zvezde sa 20:0 košarkaši iz Podgorice su, kao iz ,,mišje rupe,, istračali na teren.

I konačno, majstorica je počela. Kako se igralo, videli ste. Kada se sabere, Zvezda je Budućnost na tri utakmice pobedila sa 100 koševa razlike. Budućnost Zvezdu u dve sa desetak. Evo atmosfere za vreme meča

I onda kraj. Šampionski prstenovi u rukama košarkaša Zvezde. Veliki pehar u rukama Branka Lazića. Kakva radost na parketu, kakva radost na tribinama. Ovako je bilo kada je Zvezda "izbacila" Bajern!

Iz Hale se kao i uvek sporo izlazilo. Svi znojni, mokri do gole kože ! Mislim da je oboren rekord. Nigde se nije sedelo. Nikome se nije išlo. Bila je ovo velika pobeda. Pobeda istine, sporta, viteštva košarkaša Zvezde koji su istrpeli torturu u trećoj utakmici. Iskreno, niko nije udaren od igrača iz Podgorice. Da je bilo pretnji, pljuvanja, uvreda sa tribina, Repeši, predsedniku Crne Gore, da se pevalo ,,Izadji mala,, bilo je ! Bilo je , uostalom svega što se svuda sa truibina, kada se igraju derbi mečevi čuje.

Uostalom, postoje ljudi koji će gledati sve snimke, verujem objektivno procenjivati i zaključiti...

... Napolju nas je dočekala hladna beogradska košava. Ko je mario. Trebalo je u gužvi pronaći auto i krenuti kući. Pred nama 306 kilometara i hiljadu i 306 razloga da budemo srećni. Videli smo šampionski ples i veliku, zasluženu pobedu . Posle svega, nama Zvezdašima , Srbima, bilo je prelepo. Pobedila je najbolja ekipa, pobedila je istina, pravda . Pobedili su majstori, uostalom – šampioni ABA lige.

Da nije bilo Andrije, Nebojše Ilića i Karija, ostali bi siromašniji za jedan veliki dogadjaj !